Knjiga „Ostrvo Sahalin“ predstavlja jedinstven spoj putopisa, sociološke studije i potresnog svedočanstva o ljudskoj patnji. Anton Pavlovič Čehov je 1890. godine, već narušenog zdravlja, prešao hiljade kilometara preko Sibira kako bi istražio život u tadašnjoj ruskoj kažnjeničkoj koloniji.
Prevod Nada Uzelac
Izdanje 2018 | Format 13.5×20cm
Strana 356 | ISBN 9788660200206
1.500 рсд
Pošto je prethodno stekao književnu slavu, Anton Pavlovič Čehov je 1890. godine izveo nezamislivo – proputovao je celu Rusiju, kako bi stigao na „robijaško“ ostrvo Sahalin.
Čehov je na Sahalinu boravio od jula do decembra 1890. godine. Na knjizi je radio od 1891. do 1893. godine. U početku je odbio da svoj materijal serijalizuje u novinama, ali je 1892. godine pristao da objavi poglavlje XXII u zborniku „Pomoć onima koji gladuju“.
Poglavlja od I do XIX štampao je 1893. godine u časopisu „Ruska misao“ (brojevi 10–12) i 1894. (brojevi 2–7). Godine 1895. knjiga je objavljena u celovitom obliku, s nevelikim ispravkama i uz dodatak poglavlja od XX do XXIII. Poglavlje XXII znatno je skraćeno i ispravljeno.
Ostrvo Sahalin predstavlja jedinstven spoj putopisa, sociološke studije i potresnog svedočanstva o ljudskoj patnji. Anton Pavlovič Čehov je 1890. godine, već narušenog zdravlja, prešao hiljade kilometara preko Sibira kako bi istražio život u tadašnjoj ruskoj kažnjeničkoj koloniji.
Ovo delo se često smatra Čehovljevim najvećim moralnim podvigom, kojim je pokazao da književnost može da bude moćno oruđe za društvene promene.
Pošto je prethodno stekao književnu slavu, Anton Pavlovič Čehov je 1890. godine izveo nezamislivo – proputovao je celu Rusiju, kako bi stigao na „robijaško“ ostrvo Sahalin.
Čehov je na Sahalinu boravio od jula do decembra 1890. godine. Na knjizi je radio od 1891. do 1893. godine. U početku je odbio da svoj materijal serijalizuje u novinama, ali je 1892. godine pristao da objavi poglavlje XXII u zborniku „Pomoć onima koji gladuju“.
¾
Anton Pavlovič Čehov (1860–1904), ruski pisac i lekar, čije su pripovetke i drame postavile temelje modernog književnog izraza i psihologije u umetnosti. Kao lekar po struci, često je isticao da mu je „medicina zakonita žena, a književnost ljubavnica”, što se ogleda u njegovom objektivnom, gotovo dijagnostičkom pristupu ljudskim slabostima. Njegove drame, poput „Galeba”, „Ujka Vanje” i „Višnjika”, revolucionarizovale su pozorište uvođenjem „unutrašnje radnje” i podteksta umesto klasičnog spoljašnjeg zapleta. Čehov je bio majstor kratke forme, poznat po svojoj lakoničnosti i principu da umetnik ne treba da rešava probleme čovečanstva, nego samo da ih na pravilan način iznese. Njegovo stvaralaštvo karakteriše jedinstven spoj tuge i humora, kojim je uspevao da od sitnih, svakodnevnih događaja stvori duboke filosofske uvide o smislu života.
