Hern se smatra tumačem i utemeljivačem „priča o iščezlom Japanu“, ali duboki jaz u percepciji njegovog dela – blistavih bogova, s jedne strane, i beznačajnog prepisivača mistike, na drugoj – zamaglili su pravog Lafkadija Herna. A on je složena ličnost koja je odbacivala i svoju civilizaciju i svoje vreme, čovek koji nas gleda iz nekih dalekih senovitih mesta onog Japana kojeg više nema.
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje 2017 | Format 11×18cm
Strana 232 | ISBN 9788689107944
1.200 рсд
Čim je kročio u Japan, Lafkadio Hern istog časa osetio je da je našao dom. Kao i njegov vršnjak Robert Luis Stivenson (rođeni su iste godine), Hern je proputovao svet, radio najrazličitije poslove, često živeo u krajnoj bedi, ali se nikada nije odrekao pomisli da će postati pisac.
Kao čovek koga je porodica odbacila, koji se nikada nije osećao kao deo društva, često preko svaka mere povučen i zatvoren, Lafkadio Hern, na prvi pogled zaprepašćuje svojim snoviđenjima i iluzijama koje je pretočio u priče i putopise.
Hern je na Zapadu, takoreći, potpuno zaboravljen. Ali ne i u Japanu, gde se i danas smatra da je najpotpunije razumeo Japance i njihov način života. Iluzija koju je stvorio, i u kojoj je danonoćno živeo, bila je idealan spoj telesnog i duhovnog, presvučena snenom, gotovo bajkovitom koprenom od teško uhvatljivih odblesaka narodnog života i folklora. Svakako je tu našao nadahnuće za pisanje.
U zbirci Nepoznati Japan, Lafkadio Hern nastupa kao specifičan kulturni posrednik koji, umesto spoljašnjeg zapadnjačkog egzotizma, nastoji da iznutra razume i zapadnoj publici približi skrivenu, tradicionalnu dušu Japana u periodu njegove ubrzane modernizacije.
Kroz pronicljive opise lokalnih običaja, hramova i rituala, Hern analitički raščlanjuje sinkretizam šintoističke animističke duhovnosti i budističke metafizike, prikazujući ih kao temeljne stubove japanskog narodnog morala i svakodnevnog života. Autorov stil odlikuje se izrazitim impresionizmom, bogatom vizualnošću i poetskom preciznošću, pri čemu detaljni opisi pejzaža, arhitekture i uličnih prizora deluju kao estetski zapisi o jednom svetu na raskršću tradicije i zapadnjačke industrijske ere.
Delo je prožeto dubokim nostalgijskim tonom prema „starom Japanu“ (ere Meidži), pri čemu Hern svesno kritikuje agresivnu zapadnjačku modernizaciju i gubitak autohtonih estetskih i duhovnih vrednosti pred naletom utilitarizma.
Beleženjem lokalnih legendi, priča o duhovima (kaidan) i verovanja običnih ljudi, Hern ne ispisuje tek putopis, nego sprovodi dragoceno etnografsko i antropološko istraživanje japanskog kolektivnog nesvesnog.
Za razliku od tipičnih kolonijalnih ili turističkih narativa XIX veka koji su Aziju posmatrali sa superiorne distance, Hernovo pripovedanje karakteriše stav duboke poniznosti, fascinacije i iskrene identifikacije s kulturom o kojoj piše. Analizirajući japanski odnos prema prirodi, umetnosti i međuljudskim odnosima, autor ukazuje na to kako su estetska istančanost i etički kodeks utkani u najsitnije detalje svakodnevnog života, od gajenja biljaka do dečijih igara.
Nepoznati Japan ostaje ključno delo za razumevanje procesa kulturne pretranslacije na prelazu vekova, pokazujući kako književni putopis može da preraste u trajnu studiju o kulturnom identitetu i duhovnom kontinuitetu jedne nacije.
¾
Lafkadio Hern (1850–1904), rođen na grčkom ostrvu Lefkada, a odgajan u Irskoj, novinar i pisac koji je posle lutanja po Americi i Karibima konačni dom pronašao u Japanu, uzevši ime Koizumi Jakumo. Postao je najznačajniji tumač japanske kulture za zapadni svet, beležeći sa neverovatnom pažnjom narodne običaje, religiju i, pre svega, zastrašujuće priče o duhovima poznate kao Kvaidan.
