Premda je na Sardiniji proveo svega devet dana, u januaru 1921. godine, Lorens je svoje utiske pretočio u umetničko delo. Knjiga je objavljena 12. decembra 1921, kod američkog izdavača Tomasa Selcera, a u Engleskoj se pojavila tek u aprilu 1923. godine, kod izdavača Martina Sekera.
Prevod Milan Miletić
Izdanje 2019 | Format 11×18cm
Strana 272 | ISBN 9788660200428
1.250 рсд
U putopisu More i Sardinija, D. H. Lorens polazi na čulno putovanje po divljem ostrvu gde mediteransko sunce i dodir s netaknutom prirodom bude prastaru, neukroćenu energiju čovekove duše. Ostavljajući za sobom sparan i iskvaren duh moderne evropske civilizacije, pisac s entuzijazmom upija morske horizonte, neukroćene pejzaže i iskonsku lepotu planina Sardinije.
Živim, poetičnim opisima naroda i njihovog neposrednog, dostojanstvenog života, Lorens ističe jednostavnost i postojanje koje i dalje nije izgubilo vezu s iskonskim ritmovima zemlje. Njegov dinamičan, gotovo slikarski stil, uspeva da uhvati svetlost, mirise i vetrove Mediterana, pretvarajući svaku stranicu u vizualni i emotivni vatromet koji čitaoca poziva na oslobođenje uma i čula.
More i Sardinija nadahnuta je oda slobodi, lutanju i unutrašnjem buđenju – podsećanje na to da se prava lepota sveta nalazi u njegovim nesavršenim, divljim i autentičnim kutcima.
Javi se čoveku neodložna potreba da otputuje. I štaviše, da otputuje u određenom pravcu. Dakle, dvostruka potreba: da krene na put, i da zna kuda. Zbog čega čovek ne može da se skra si? Ovde na Siciliji tako je prijatno: sunčano Jonsko more, prevrtljivi dragulj Kalabrije, kao sjajni opal kupa se u svetlu; Italija i panorama božićnih oblaka, noć s pasjom zvezdom poleglom u daljini, prskajući svetlost preko mora, kao da laje na nas, Orion maršira iznad; kako pasja zvezda Sirijus zuri u čoveka, zuri!
Ona je gonič nebeski, zelena, blistava i žarka! – pa onda, kraljevska večernja zvezda, oklembešena na zapadu, bukti iznad nazubljenih, mračnih provalija Sicilije: pa Etna, ta zla veštica, oslonila se svojim debelim velom o sneg tik ispod nebesa, i polako, polako valja svoj narandžasti dim. Grci su je zvali Stubom nebeskim. I na prvi pogled ovo izgleda neumesno, jer ona se, u jednom dugačkom, gipkom potezu izvija od ivice mora, i uopšte ne izgleda visoka. Pod tim nebom izgleda prilično niska.
¾
D. H. Lorens (1885–1930), vizionarski engleski romanopisac, pesnik i esejista, čija su dela istraživala duboke psihološke slojeve ljudskih odnosa i seksualnosti. U svojim najpoznatijim romanima, kao što su „Sinovi i ljubavnici” i „Duga”, bavio se sukobom između nagona pojedinca i krutih društvenih svog njegovog vremena. Njegovo najslavnije delo, „Ljubavnik lejdi Četerli”, bilo je decenijama zabranjeno u Velikoj Britaniji zbog eksplicitnog sadržaja, što ga je učinilo simbolom borbe za slobodu izražavanja. Lorens je duboko prezirao modernu industrijsku civilizaciju, verujući da ona otuđuje čoveka od prirode i njegove sopstvene vitalne energije, koju je on nazivao „svešću krvi”. Veći deo života proveo je u dobrovoljnom izgnanstvu, putujući kroz Italiju, Meksiko i Australiju, što je obogatilo njegovo stvaralaštvo egzotičnim pejzažima i različitim kulturnim perspektivama. Premda je za života često bio progonjen i neshvaćen, danas se slavi kao majstor moderne psihološke proze koji je hrabro otvorio vrata savremenom razumevanju intime.
