Mlinareva priča je, kao što je primećeno, svojevrsni kontrapunkt vitezovoj, koja joj prethodi. U pogledu ljubavi, sve je u njoj drukčije. Sve je kod mlinara prožeto ironijom, izazivanjem i humorom. Ničeg tragičnog, ali opet sve je izuzetno realno. Mlinareva priča je najbolja, najdalekosežnija i najzabavnija od svih „Kantenberijskih priča“
Prevod Milan Miletić | Pogovor Jovica Aćin
Izdanje 2015 | Format 11×18cm
Strana 64 | ISBN 9788689107456
500 рсд
Mlinareva priča Džefrija Čosera iz Kenterberijskih priča predstavlja vrhunski primer fabule u kojoj se narativni humor, erotika i socijalna satira spajaju u briljantnu parodiju ljubavi. Kroz lakrdijaški ljubavni trougao između starog, ljubomornog stolara, njegove mlade žene Alison i pretencioznog studenta Nikolasa, Čoser bespoštedno izvrgava ruglu staleške dogme i viteške ideale sopstvenog doba. Pripovedački stil ovde je natopljen sočnim narodnim jezikom i matematički preciznom strukturom zapleta u kojoj se nekoliko komičnih varki spaja u jedan eksplozivan vrhunac.
Središnji motiv dela jeste pobeda vitalne, sirove ljudske prirode i lukavstva nad lakovernošću, pedanterijom i lažnim moralom. Čoser koristi grotesku i humor kako bi pokazao kako se apstraktna duhovnost i biblijska predanja lako instrumentalizuju zarad zadovoljenja najprizemnijih nagona.
Mlinareva priča je, kao što je primećeno, svojevrsni kontrapunkt vitezovoj, koja joj prethodi. U pogledu ljubavi, sve je u njoj drukčije. Sve je kod mlinara prožeto ironijom, izazivanjem i humorom. Ničeg tragičnog, ali opet sve je izuzetno realno.
Nepoznato je koji je izvor Čoser koristio za nju, ali njena osnova je znana iz mnogih narodnih priča: bogati ljubomorni starac se ženi mladom sladostrasnom devojkom, i u takvoj vezi onda dolazi do mnogih urnebesnih zapleta.
Čoserovo operisanje s tom osnovom pokazuje njegovo majstorstvo u komičkom pripovedanju i karakterizaciji likova, kao i izuzetno umeće u konstruisanju priče, i to, da kažemo, putem operisanja s neskladom. Nesklad između akcije i reči jeste ovde ono što pobuđuje komiku.
Mlinareva priča je najbolja, najdalekosežnija i najzabavnija od svih „Kantenberijskih priča“
¾
Džefri Čoser (oko 1343–1400), prvi veliki engleski pisac koji je narodni jezik izdigao na nivo umetnosti, ostavivši za sobom besmrtne „Kenterberijske priče”. U svom glavnom delu, on okuplja šaroliku grupu hodočasnika u čijim pričama majstorski meša surovu realističnu satiru, vitešku romansu i narodni humor, stvarajući tako sveobuhvatnu panoramu srednjovekovnog društva. Kao diplomata i dvoranin koji je duboko poznavao italijansku i francusku književnost, Čoser je u engleski stih uneo evropsku sofisticiranost, ali ga je oplemenio karakterističnim engleskim duhom i dubokim razumevanjem ljudskih slabosti.
