Prvobitno kao dramski komad, Ledeno bespuće, pojavilo se 1856. godine, i posle godina prikazivanja na pozornicama u Engleskoj i Sjedinjenim Državama, po zamisli autora, preraslo u prozno delo. Nadahnut tragičnom sudbinom izgubljene Frenklinove ekspedicije, Vilki Kolins u Ledenom bespuću majstorski povezuje surovu arktičku geografiju s klaustrofobičnom unutrašnjom psihologijom svojih junaka. Okosnica dela ne počiva isključivo na borbi za goli opstanak u ledenom okruženju, nego na dubokim moralnim dilemama, ljubomori i razornom osećanju lične krivice. Knjiga izuzetnog pripovedača, jedna od onih do kojih je autoru bilo veomo stalo.
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje 2018 | Format 11×18cm
Strana 132 | ISBN 9788660200305
900 рсд
Nadahnut tragičnom sudbinom izgubljene Frenklinove ekspedicije, Vilki Kolins u Ledenom bespuću majstorski povezuje surovu arktičku geografiju s klaustrofobičnom unutrašnjom psihologijom svojih junaka. Okosnica dela ne počiva isključivo na borbi za goli opstanak u ledenom okruženju, nego na dubokim moralnim dilemama, ljubomori i razornom osećanju lične krivice.
Uplićući elemente melodrame i gotičke napetosti, autor pretvara spoljašnju fizičku izolaciju u metaforu za unutrašnju otuđenost i etičko preispitivanje likova. Saradnja s Čarlsom Dikensom tokom nastanka i početne scenske realizacije ovog dela unela je dodatnu složenost u portretisanje muške časti, požrtvovanja i iskupljenja.
Kroz motiv ultimativnog samožrtvovanja za spas suparnika, Ledeno bespuće prevazilazi okvire viktorijanskog senzacionalizma i prerasta u dirljivu studiju o trijumfu čovečnosti nad sopstvenim mračnim nagonima.
Još 1856. godine napisao sam komad pod nazivom Ledeno bespuće. Delo su prvo izveli amaterski glumci, u kući pokojnog Čarlsa Dikensa, 6. januara 1857. godine. Gospodin Dikens igrao je glavnu ulogu, i to s uverljivošću, energičnošću i patosom koje, oni koji su imali dovoljno sreće da prisustvuju izvođenju, nikad neće zaboraviti.
Posle ovog specijalnog izvođenja, bilo je još predstava – prvo u Galeriji ilustracija, zatim (s profesionalnim glumicama) u nekim većim gradovima Engleske – u korist porodice našeg voljenog prijatelja, koji je umro 1857. godine – pokojnog Daglasa Džerolda. U Mančesteru, komad je izveden dva puta – druge večeri, u prisustvu tri hiljade gledalaca. To je, verujem, bilo najbolje od svih izvođenja Ledenog bespuća. Izuzetna obaveštenost i entuzijazam brojne publike podstakli su nas da damo sve od sebe. Dikens je prevazišao sebe.
Godine 1866, prihvatio sam predlog gospodina Horasa Vigana, da komad (uz izvesne izmene i dodatke) postavim na scenu, u pozorištu Olimpik, u Londonu. Prva predstava odigrana je (dok sam bio odsutan iz Engleske) 27. novembra, upravo pomenute godine.
Jesen 1873–74 proveo sam veoma prijatno, na turneji po Sjedinjenim Američkim Državama, naišavši na dobrodošlicu velikodušnih ljudi te velike zemlje, što ću s ponosom i zahvalnošću pamtiti dok sam živ. Tokom boravka u Americi, u većim gradovima, čitao sam pred publikom jednu od svojih kraćih priča (koju sam u tu svrhu proširio) – „Sanjarka.“ Završavajući svoju turneju u Bostonu, moji prijatelji posavetovali su me da podarim posebnu privlačnost svom oproštajnom nastupu u Americi. S tim ciljem na umu, i zbog kratkog vremena na raspolaganju, ponovo sam pomislio na Ledeno bespuće.
Komad nikad nije bio objavljen i odlučio sam da ga, u svrhu javnog čitanja, iznova napišem u proznom obliku. Eksperiment se, kad je izveden, pokazao mnogo uspešnijim nego što sam se usudio da predviđam. U skoro dva sata čitanja, Ledeno bespuće je, od početka do kraja, privlačilo pažnju i naklonost publike. Nadam se da ću imati još prilike da ga čitam u svojoj zemlji, kao i u Sjedinjenim Državama. Za ljubav onih koji su možda gledali komad, i koji ga nisu zaboravili, imam da dodam samo to da se prozna verzija Ledenog bespuća prilično razlikuje od razvoja priče u prvom činu dramske verzije, ali da se (uz jedan izuzetak u trećem činu), u sledećim činovima, drži komada što je moguće vernije.
¾
Vilki Kolins (1824–1889), engleski pisac. Napisao je 27 romana, više od 50 pripovedaka, najmanje 15 drama i preko 100 članaka i ogleda. Njegova najpoznatija dela su „Žena u belom“ i „Mesečev kamen„. Kolins se smatra jednim od pionira detektivskog romana. Bio je popularan pisac u svoje vreme.
