Opis
S punim pravom može da se kaže da „Mesečev kamen“, ako ga čovek uzme u ruke, neće ispuštati. „Mesečev kamen“ sa zadovoljstvom se čita već ceo vek i po, otkako je objavljen 1868. godine. Vilki Kolins, izuzetno nadareni pisac, u ovoj knjizi postarao se za to da osim uživanja u čitanju, svoje delo učini i osmatračnicom društva.
Autor o svom romanu Mesečev kamen
U predgovoru, autor ukratko izlaže o cilju koji ima u vidu, dok je stvarao „Mesečev kamen“: U izvesnim prethodnim mojim romanima, cilj je bio da se ispita uticaj okolnosti na ličnost. U ovoj priči preokrenuo sam postupak. Ovde je napravljen pokušaj da se uđe u trag uticaju ličnosti na okolnosti. Ponašanje koje, pod uticajem neočekivanog, ispoljava mlada devojka, predstavlja temelj na kojem sam sazdao ovu knjigu.
Istovetan cilj bio je na vidiku i prilikom postupanja s drugim ličnostima, koje se pojavljuju na ovim stranicama. Njihov tok misli i ponašanje u okolnostima koje ih okružuju, ispostavlja se da je (kao što bi najverovatnije bilo u stvarnom životu) ponekad ispravno, a ponekad pogrešno. Ispravno ili ne, njihovo ponašanje, u svakom slučaju, podjednako usmerava tok onih delova priče, u kojima se oni pojavljuju.
U slučaju psihološkog eksperimenta koji zauzima značajan prostor u završnim scenama „Mesečevog kamena“, još jednom sam se rukovodio istovetnim principom. Pošto sam prvo utvrdio, ne samo iz knjiga, nego i od strane proverenih autoriteta, kakav bi rezultat takvog eksperimenta zaista bio, odlučio sam da se priklonim preimućstvu romanopisca, naslućujući nešto što je moglo da se dogodi, i priču sam oblikovao tako da izniče iz onog što bi se zaista dogodilo – a što je, molim da obavestim čitaoce, opet ono što se stvarno odigralo na ovim stranicama.
