Kao glavni izvor Stivensonu su poslužila „Pisma Pastonovih“, obimna prepiska između članova aristokratske porodice Paston, kao i drugih s kojima je porodica imala veze, u periodu između 1422. i 1509. godine. Žestinu i surovost Tridesetogodišnjeg rata Stivenson je maestralno istakao i time što junak romana, Ričard Šelton, ni sam dugo ne zna na čijoj strani se bori i tek kasnije, gotovo nasumično, odlučuje da priđe Beloj ruži.
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje 2020 | Format 11×18cm
Strana 352 | ISBN 9788660200497
1.450 рсд
Crna strela Roberta Luisa Stivensona uzbudljiv je istorijsko-avanturistički roman smešten u burno doba engleskog Rata ruža. Priča se odvija oko mladog Ričarda Šeltona koji kreće na opasan put otkrivanja istine o ubistvu svog oca i osvete nad odgovornim velikašima.
Kroz spletke, viteške borbe i neočekivane obrtaje, roman prikazuje atmosferu izdaje, poljuljane vere i političkih prevrata tokom 15. veka.
Poseban pečat radnji daje tajanstvena družina „Crna strela”, čiji strelci iz senke deluju kao neumoljivi zaštitnici pravde protiv korumpiranih moćnika. Stivenson kroz Ričardovo odrastanje prepliće motive zrelosti, slobode i borbe za ljubav mlade Džoane Sedli usred ratnog haosa.
Uz svoj dinamičan tempo i živopisne likove, ovo delo ostaje tako dobro i elegantno štivo da se i danas čita sa strašću.
Žestinu i surovost Tridesetogodišnjeg rata Stivenson je maestralno istakao i time što junak romana, Ričard Šelton, ni sam dugo ne zna na čijoj strani se bori i tek kasnije, gotovo nasumično, odlučuje da priđe Beloj ruži.
Uostalom, čitalac ne može da ne bude za mladog Šeltona, uviđajući da on, okružen beskrajnim intrigama i zločinima, na kraju odbacuje milost podlog i surovog, premda i odvažnog, vojvode od Glostera.
Stivenson je tako dobro vladao književnim umećem da na stranicama romana povremeno izbija taj neobjašnjivi užas koji je oko sebe širio vojvoda od Glostera, budući kralj Ričard III.
Roman je prvo, u nastavcima i s podnaslovom Priča o Tunstalskoj šumi, objavljen 1883. godine u časopisu „Novine za mlad svet“, i to pod pseudonimom Džordž Norts (kao što je bio slučaj i s romanom Ostrvo s blagom), da bi ga omladina odmah primila kao senzaciju.
U celovitom obliku, kao knjiga, roman je objavljen 1888. godine.
Kao glavni izvor Stivensonu su poslužila „Pisma Pastonovih“, obimna prepiska između članova aristokratske porodice Paston, kao i drugih s kojima je porodica imala veze, u periodu između 1422. i 1509. godine.
¾
Robert Luis Stivenson (1850–1894), škotski pisac, pesnik i esejista, najpoznatiji po svojim avanturističkim romanima kao što su „Ostrvo s blagom“ i „Neobičan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“. Njegova dela su bila popularna zbog svoje uzbudljive radnje, živopisnih likova i psihološke dubine. Stivenson je bio vešt pripovedač koji je umeo da stvori atmosferu neizvesnosti i misterije. Njegovi romani često istražuju teme dobra i zla, kao i složenost ljudske prirode. Stivenson je takođe pisao pesme, oglede i putopise, pokazujući svoju svestranost kao pisac. Njegov stil pisanja bio je elegantan i prefinjen, s dozom humora i ironije. Zapamćen je kao optimističan čovek.
