Carstvo Božije je u vama, objavljeno 1894. godine, jedno je od najuticajnijih filosofsko-religijskih dela Lava Tolstoja. U njoj pisac iznosi beskompromisnu kritiku zvanične hrišćanske crkve i države, optužujući ih da su izneverili prave Hristove zapovesti zarad očuvanja sopstvene moći, vođenja rata i sprovođenja nasilja. Premda je knjiga bila zabranjena u carskoj Rusiji, ideje izložene u njoj o hrišćanskom pacifizmu i nenasilnom otporu izvršile su presudan uticaj na kasnije svetske pokrete za ljudska prava, pre svega na misao i borbu Mahatme Gandija.
Prevod Nada Uzelac
Izdanje 2013 | Format: 13×20cm
Strana 336 | ISBN: 9788689107104
1.400 рсд
Carstvo Božije je u vama, objavljeno 1894. godine, jedno je od najuticajnijih filosofsko-religijskih dela Lava Tolstoja. U njoj pisac iznosi beskompromisnu kritiku zvanične hrišćanske crkve i države, optužujući ih da su izneverili prave Hristove zapovesti zarad očuvanja sopstvene moći, vođenja rata i sprovođenja nasilja.
Centralna tema knjige zasnovana je na Hristovoj Propovedi na gori i zapovesti „ne protivite se zlu nasiljem“. Tolstoj tvrdi da je hrišćanstvo u svojoj suštini zakon ljubavi i nenasilja koji odbacuje svaku upotrebu sile, uključujući vojsku, zatvore, zakone i državne aparate. Za Tolstoja, „Carstvo Božije“ nije transcedentalno mesto na nebu, nego unutrašnje duhovno stanje i moralni zakon koji svaki pojedinac mora da primeni u svakodnevnom životu.
Premda je knjiga bila zabranjena u carskoj Rusiji, njene ideje o hrišćanskom pacifizmu i nenasilnom otporu izvršile su presudan uticaj na kasnije svetske pokrete za ljudska prava, pre svega na misao i borbu Mahatme Gandija.
Godine 1884. napisao sam knjigu pod naslovom U čemu je moja vera? U knjizi sam istinski izložio ono u šta verujem. Izlažući svoju veru u Hristovo učenje, nisam mogao a da ne progovorim i o tome zbog čega ne verujem u ono crkveno učenje koje se obično naziva hrišćanstvom i zbog čega ga smatram zabludom.
Među brojnim odstupanjima ovog učenja od Hristovog ukazao sam na glavno, to jest – na nepriznavanje zapovesti o neprotivljenju zlu nasiljem, koje očiglednije od drugih odstupanja ukazuje na izvrtanje Hristove poruke od strane crkvenog učenja.
Veoma sam malo znao, kao i svi mi, o tome šta se činilo i šta se propovedalo i pisalo u ranijim vremenima po pitanju neprotivljenja zlu.
Znao sam šta su o ovoj temi govorili crkveni oci – Origen, Tertulijan i drugi. Znao sam i da su postojale i da postoje takozvane sekte menonita, hernhutera, kvekera, koje smatraju nedopustivim to da hrišćanin upotrebljava oružje i služi vojsku. Ali malo sam znao o tome šta su ove, takozvane sekte učinile da bi razjasnile ovo pitanje.
Moju knjigu je, kao što sam i očekivao, zadržala ruska cenzura, ali delimično zbog mog ugleda kao pisca, delimično zbog toga što je knjiga zainteresovala ljude, u Rusiji je kružila u vidu rukopisa i litografija, a u inostranstvu u obliku prevoda, i dovela, s jedne strane, do toga to da oni koji su delili moja uverenja, pruže brojna obaveštenja o radovima na istu temu, a s druge, do niza kritika na misli izložene u knjizi.
¾
Lav Tolstoj (1828–1910), književni gorostas, čiji su romani „Rat i mir” i „Ana Karenjina” postavili vrhunac realizma i psihološke analize u svetskoj književnosti. Njegova sposobnost da istovremeno prikaže ogromne istorijske epohe i najsitnije treptaje ljudske duše čini ga gotovo „božanskim” pripovedačem koji vidi sve i razume svakoga. Posle teške egzistencijalne krize u zrelim godinama, Tolstoj je odbacio aristokratski način života i razvio specifično učenje zasnovano na pacifizmu, hrišćanskom asketizmu i snažnom otporu svakom nasilju.
