Koristeći originalnu pikaresknu perspektivu, Džejms Fenimor Kuper u Autobiografiji džepne maramice daje reč nežnom predmetu od francuske čipke kako bi ponudio oštru satiru na račun uspona i moralnog posnuća njujorškog buržoaskog društva. Putovanje maramice od sirotinjske radionice u Parizu do raskošnih, ali površnih salona američke elite razotkriva kako kapitalizam i pohlepa pretvaraju i najfiniju čovekovu emociju i umetnički rad u „robu na veliko“.
Prevod i pogovor Milan Miletić
Izdanje 2019 | Format 11×20cm
Strana 220 | ISBN 9788660200381
1.200 рсд
Koristeći originalnu pikaresknu perspektivu, Džejms Fenimor Kuper u Autobiografiji džepne maramice daje reč nežnom predmetu od francuske čipke kako bi ponudio oštru satiru na račun uspona i moralnog posnuća njujorškog buržoaskog društva. Putovanje maramice od sirotinjske radionice u Parizu do raskošnih, ali površnih salona američke elite razotkriva kako kapitalizam i pohlepa pretvaraju i najfiniju čovekovu emociju i umetnički rad u „robu na veliko“.
Suptilnim preplitanjem komičnog i tragikomičnog tona, autor razobličava površni elitizam i pomodarstvo klase dokoličara, suprotstavljajući lažni sjaj bogatstva istinskim, ali često eksploatisanim ljudskim vrlinama. Delo predstavlja izuzetno svedočanstvo o Kuperovim konzervativnim i kritičkim pogledima na brzu transformaciju Amerike 19. veka, u kojoj novac počinje da diktira društveni status i potiskuje tradicionalne moralne vrednosti.
Spajajući žensku perspektivu, socijalnu kritiku i neobičnu narativnu tehniku personifikacije, ovaj manje poznati Kuperov roman ostaje iznenađujuće sveža, lucidna i slojevita studija o ljudskoj taštini i ekonomskoj podređenosti.
Kao što se iz naslova naslućuje, glas koji kazuje jeste, paradoksalno, predmet iz sveta nežive prirode, osetljiva džepna maramica.
Autobiografija džepne maramice bila je prvi ozbiljan pokušaj Džejmsa Fenimora Kupera da se oproba s takoreći esejističkim pisanjem za časopis, a Grejemov magazin nastaviće sledećih godina da objavljuje i druge njegove priloge.
Premda Kuperov tekst donosi kritiku američkog društva, on se obrušava i na nepojmljivo rasipanje novca među ženama, na „pomodne artikle“, iz čega jasno izbija Kuperov stav o takvom nemilosrdnom trošenju na raskoš kao jasan znak da je američka žena izgubila osećaj štedljivosti, ključan za njen identitet majke i domaćice.
Tako on u usta zabrinutog oca stavlja reči koje se, verovatno, ne bi ustezao ni sam da kaže: „ Koji bi se mlad čovek usudio da od svih mladih dama izabere ženu koja toliko novca troši na svoje džepne maramice?“
¾
Džejms Fenimor Kuper (1789–1851), prvi istinski veliki američki romansijer, koji je uspeo da stvori autentičan nacionalni ep nadahnut graničnim predelima i netaknutom prirodom. Najpoznatiji je po svom ciklusu romana „Priče o Kožnoj čarapi”, u kojima pripoveda o sudbini Natija Bampoa, lovaca i tragača koji razapet stoji između sveta evropskih doseljenika i indijanskih plemena. Njegovo remek-delo „Poslednji Mohikanac” postalo je simbol romantičarske nostalgije za plemenitim svetom koji nestaje pred nadiranjem civilizacije i industrijalizacije. Premda su ga kasnije, kao na primer Mark Tven, kritikovali zbog stilskih preterivanja, Kuper je nenadmašan majstor opisa pejzaža i stvaranja napetosti u srcu divljine. Upravo je on uveo lik „plemenitog divljaka” u svetsku književnost, gradeći mostove razumevanja prema kulturi američkih starosedelaca u vreme kad su bili izloženi nemilosrdnom progonu.
