„Haklberi Fin je onaj koji knjizi daje na stilu. Reka knjizi daje oblik. Ali, što se reke tiče, knjiga je možda samo delić pustolovina sa srećnim krajem. Reka, veoma velika i moćna reka jedina je prirodna sila koja može da u potpunosti odluči pravac ljudskog putešestvija… Tako reka čini da knjiga bude velika knjiga… Mark Tvejn je s obala reke, a reka je njegov bog.“ – T. S. Eliot
Strana 332 | ISBN 9788660200077
1.350 рсд
Poznata je ocena Ernesta Hemingveja o književnoj vrednosti Tvejnovog dela: „Sva moderna američka književnost potiče od jedne knjige Marka Tvejna, koja se zove Haklberi Fin. Američka književnost potiče odatle. Nije bilo ničeg pre nje. Nije bilo ničeg tako dobrog posle nje.“
Ali T. S. Eliot, engleski nobelovac, upućuje nas na ono skriveno, na ono što je uvek i privlačnije: „Hak je onaj koji knjizi daje na stilu. Reka knjizi daje oblik. Ali što se reke tiče, knjiga je možda samo delić pustolovina sa srećnim krajem. Reka, veoma velika i moćna reka jedina je prirodna sila koja može da u potpunosti odluči pravac čovekovog puta… Tako reka čini da knjiga bude velika knjiga…
Mark Tvejn je s obala reke, a reka je njegov bog.“ Blatnjavi Misisipi predstavlja simbol slobode, reka odvodi Džima iz ropstva, Haklberija daleko od „sivilizovanog“ Sent Pitersburga. Ali pre toga, reka predstavlja slobodu, samu po sebi. Na ogromnoj reci, Džim i Hak su slobodni, ali kako se priča odmotava, reka postaje i nešto drugo: na svom toku, ona kao da ih odvodi iz jedne u drugu nepriliku. Kao u ogledalu, Džim i Hak, suprotno uputstvu s početka knjige da će „oni koji pokušaju da u ovoj pripovesti pronađu motiv biti sudski gonjeni; oni koji pokušaju da u njoj pronađu pouku biti proterani; oni koji u njoj pokušaju da pronađu zaplet biti ubijeni“, pokušavaju da pronađu motiv i pouku, dok zaplet pronalazi njih.
Pustolovine Haklberija Fina pojavile su se decembra 1884. godine u Velikoj Britaniji, a februara 1885. u Sjedinjenim Američkim Državama. Tvejn je nacrt romana sastavio između 1876. i 1883. godine, prvobitno kao nastavak romana Pustolovine Toma Sojera (1876), koji je trebalo da prati odrastanje glavnog junaka Haka. I prvobitno zamišljeni naslov trebalo je da bude Autobiografija Haklberija Fina, ali je autor posle prilično kolebanja i izmena odlučio da ostane veran prethodnom ostvarenju.
Poznata je ocena Ernesta Hemingveja o književnoj vrednosti Tvejnovog dela: „Sva moderna američka književnost potiče od jedne knjige Marka Tvejna, koja se zove Haklberi Fin. Američka književnost potiče odatle. Nije bilo ničeg pre nje. Nije bilo ničeg tako dobrog posle nje.“
Ali T. S. Eliot, engleski nobelovac, upućuje nas na ono skriveno, na ono što je uvek i privlačnije: „Hak je onaj koji knjizi daje na stilu. Reka knjizi daje oblik. Ali što se reke tiče, knjiga je možda samo delić pustolovina sa srećnim krajem. Reka, veoma velika i moćna reka jedina je prirodna sila koja može da u potpunosti odluči pravac čovekovog puta… Tako reka čini da knjiga bude velika knjiga…
Mark Tvejn je s obala reke, a reka je njegov bog.“ Blatnjavi Misisipi predstavlja simbol slobode, reka odvodi Džima iz ropstva, Haklberija daleko od „sivilizovanog“ Sent Pitersburga. Ali pre toga, reka predstavlja slobodu, samu po sebi. Na ogromnoj reci, Džim i Hak su slobodni, ali kako se priča odmotava, reka postaje i nešto drugo: na svom toku, ona kao da ih odvodi iz jedne u drugu nepriliku. Kao u ogledalu, Džim i Hak, suprotno uputstvu s početka knjige da će „oni koji pokušaju da u ovoj pripovesti pronađu motiv biti sudski gonjeni; oni koji pokušaju da u njoj pronađu pouku biti proterani; oni koji u njoj pokušaju da pronađu zaplet biti ubijeni“, pokušavaju da pronađu motiv i pouku, dok zaplet pronalazi njih.
Reka je u Pustolovinama Haklberija Fina višeznačan simbol i važna tema, kroz gotovo ceo roman, premda u dovoljnoj meri u pozadini. Ona je i simobol Hakovog života. Stalno u pokretu, ona kao i Hakov život, ide ka nečem većem i boljem, to jest prema okeanu, koji bi, kao praktično neograničen, mogao da bude jedini istinski simbol slobode.
¾
Mark Tven (1835–1910), rođen kao Semjuel Langhorn Klemens, pisac, humorista i neumorni putnik koji je u svojim delima ovekovečio mit o slobodi na obalama reke Misisipi. Kroz kultne romane „Pustolovine Toma Sojera” i „Pustolovine Haklberija Fina”, uveo je narodni govor u visoku književnost, stvarajući priče koje su istovremeno dečje pustolovine i duboka socijalna kritika američkog društva i rasizma. Bio je majstor aforizama i oštre satire, čovek koji je s neverovatnom lakoćom ismevao ljudsku glupost i licemerje, ali je u poznim godinama, posle ličnih tragedija, njegov humor poprimio mračniji, pesimistični ton. Kao prva prava „zvezda” svetske književnosti, prepoznatljiv po svom belom odelu i neizostavnoj cigari, Tven je postao simbol otpora svakom obliku tiranije i glas razuma koji je podsećao da je smeh najmoćnije oružje čovečanstva.
