Ove stranice ne predstavljaju klasičnu knjigu, nego sirovi lavirint uma u kojem se umetnost, nauka i inženjering prepliću bez granica. Kroz Leonardove beleške dobijamo retku priliku da posmatramo genija dok razmišlja, sumnja i postavlja hipoteze o svetu oko sebe. Napisani čuvenim „pismom u ogledalu“, ovi zapisi svedoče o radoznalosti koja je daleko prevazilazila okvire renesansnog doba. Prva knjiga otvara vrata Leonardove radionicie, otkrivajući kako su najsuptilnije opservacije prirode vodile do revolucionarnih tehničkih izuma.
Prevod Nada Uzelac
Izdanje 2020 | Format 13.5×20cm
Strana 576 | ISBN 9788660200503
2.100 рсд
Rukopisi 1
Ove stranice ne predstavljaju klasičnu knjigu, nego sirovi lavirint uma u kojem se umetnost, nauka i inženjering prepliću bez granica. Kroz Leonardove beleške dobijamo retku priliku da posmatramo genija dok razmišlja, sumnja i postavlja hipoteze o svetu oko sebe. Napisani čuvenim „pismom u ogledalu“, ovi zapisi svedoče o radoznalosti koja je daleko prevazilazila okvire renesansnog doba. Prva knjiga otvara vrata Leonardove radionicie, otkrivajući kako su najsuptilnije opservacije prirode vodile do revolucionarnih tehničkih izuma. Svaka zabeležena rečenica u ovoj knjizi potvrđuju da je za Leonarda ceo univerzum bio jedna velika, nerazjašnjena misterija vredna proučavanja.
U uvodnim redovima sveske rukopisa, u kojima stoji: „Započeto u Firenci, u kući Pjera di Braća Martelija, na dan 22. marta 1508. godine“, koji se danas nalazi u Britanskom muzeju (Ruk. Arundel 263), Leonardo objašnjava metodu njene kompozicije.
Pasus može da posluži za sumiranje utiska koji ostavlja čitava masa Leonardovih rukopisa.
Izvesne stranice u okviru rukopisa u Britanskom muzeju kao da su uistinu mnogo starije od ove uvodne rečenice, a celo mnoštvo rukopisa, što može da se vidi iz vremenskih odrednica u njima, protežu se na period od četrdesetak godina, od Leonardove mladosti do poznih godina.
Započeo ih je u vreme svog prvog boravka u Firenci, a i dalje ih je dopunjavao u Amboazu.
Sadržaj ove „zbirke bez reda“ toliko je raznolik da onemogućava bilo kakav pokušaj formalne klasifikacije.
Pored brojnih fragmenata pisama, ličnih zapisa, beleški koje se odnose na njegov rad kao umetnika i fragmenata imaginativne prirode, koji se u njima nalaze, ona bez premca predstavlja najpotpuniji zapis o njegovoj mentalnoj aktivnosti, za koju može da se, bez preterivanja, kaže da se proteže na praktično sve oblasti ljudskog znanja.
¾
Leonardo da Vinči (1452–1519), italijanski slikar, vajar, arhitekta, muzičar, naučnik, pronalazač i pisac. Smatra se jednim od najvećih genija u istoriji. Najpoznatiji je po svojim сликарским remek-delima, kao što su „Mona Liza“ i „Tajna večera“. Njegovi izumi i ideje bili su daleko ispred njegovog vremena, uključujući skice za helikopter i padobran. Bio je fasciniran anatomijom čoveka i životinja, njegova proučavanja u ovoj oblasti dovela su do mnogih važnih otkrića. Leonardo da Vinči je bio veoma tajanstven i zagonetan čovek, a njegov život i dela i danas, posle pet vekova, nadahnjuju ljude širom sveta.
