Pisma Jeleni donose najintimniji i najdramatičniji deo epistolarne zaostavštine Mihaila Bulgakova, sakupljen u posebnu knjižicu posvećenu njegovoj trećoj supruzi, muzi i večnoj Margariti – Jeleni Sergejevnoj. Ova prepiska nije samo dirljivo svedočanstvo o strasnoj, bezuslovnoj ljubavi i odanosti, nego i duboko potresan umetnički dokument o stvaralačkim sumnjama, sukobu sa cenzurom i životu pod senkom totalitarnog režima.
Prevod Nada Uzelac | Uvod i pogovor Jovica Aćin
Izdanje: 2014 | Format 13.5×20cm
Strana 120 | ISBN 9788689107272
750 рсд
Pisma Jeleni donose najintimniji i najdramatičniji deo epistolarne zaostavštine Mihaila Bulgakova, sakupljen u posebnu knjižicu posvećenu njegovoj trećoj supruzi, muzi i večnoj Margariti – Jeleni Sergejevnoj. Ova prepiska nije samo dirljivo svedočanstvo o strasnoj, bezuslovnoj ljubavi i odanosti, nego i duboko potresan umetnički dokument o stvaralačkim sumnjama, sukobu sa cenzurom i životu pod senkom totalitarnog režima.
Pisma Jeleni predstavljaju jedinstven i izrazito intiman segment epistolarne zaostavštine Mihaila Bulgakova, izdvojen u posebnu knjižicu koja čitaocu otvara vrata njegovog najprivatnijeg sveta. Ova prepiska, upućena njegovoj trećoj supruzi Jeleni Sergejevnoj Šilovskoj – ljubavi koja mu je bila suđena, muzi i prototipu za nezaboravni lik Margarite – nije samo svedočanstvo o jednoj strastvenoj i odanoj ljubavi, već i potresan dokument o surovoj epohi u kojoj je pisac stvarao.
Kroz ova pisma posmatramo Bulgakova u njegovim najranjivijim i najiskrenijim trenucima. U njima se prepliću nežne ljubavne reči, svakodnevne brige, ali i dramatična umetnička previranja, stvaralačke krize, borba sa cenzurom i slutnja sopstvene tragične sudbine. Svako pismo odiše autentičnim bulgakovskim duhom: ironijom, dubokim osećanjem za dramatično, ali i gotovo trepetnom nežnošću prema ženi koja je sačuvala njegov lik i njegovo najvažnije delo od zaboravi.
Jezik ove prepiske je otmen, topao i izrazito liričan, čineći da se ove beleške čitaju s istom pažnjom i uzbuđenjem kao i njegova najbolja prozna ostvarenja.
¾
Mihail Afanasjevič Bulgakov (1891–1940), po profesiji lekar, a po vokaciji vitez ruske proze, stvorivši dela u kojima se natprirodno i svakodnevno prepliću u kolopletu razorne satire. Njegovo životno delo, „Majstor i Margarita”, predstavlja jedinstven spoj hrišćanske metafizike, faustovske pogodbe i brutalnog ismevanja sovjetske birokratije. Živeći pod senkom Staljinove cenzure, pisao je svoje najznačajnije redove „za fioku”, svestan da za njegovog života svetlost dana neće ugledati, ali nepokolebljiv u svojoj umetničkoj istini. Bulgakov je simbol trijumfa mašte nad ugnjetavanjem, pisac koji je đavola doveo u Moskvu samo da bi pokazao koliko je ljudska iskvarenost ponekad veća od demonske.
