Iako se okončava aporijski, dijalog „Lahet“ je sjajan uvid u razumevanje ne samo Sokratovog metoda nego predstavlja i dobru osnovu za razmišljanje o onoj vrsti prećutne hrabrosti koju Sokrat lično oslikava u Platonovom viđenju. Glasovite grčke vojskovođe, Lahet i Nikija, Sokratovi su sabesednici u ovom dijalogu.
Prevod Marija Matojani | Pogovor Jovica Aćin
Izdanje 2015 | Format 11×18cm
Strana 64 | ISBN 9788689107555
750 рсд
Dijalog se odigrava u 424. godini pre nove ere, dakle u vreme Peloponeskog rata u kojem su se sukobljavali Atina i Sparta. Lisimah i Melesija, prva dva lika koja se pojavljuju, zapravo su sinovi dvojice uglednih Grka, Aristida Pravednog, velikog državnika, i Tukidida, političara, besednika i istoričara.
Lisimah i Melesija, budući da nisu nešto značajni u javnom životu, hteli bi da svojim sinovima, nazvanim po njihovim dedovima, obezbede najbolje moguće obrazovanje i da tako ovi postignu slavu dostojnu onih čije ime nose.
Otuda se obraćaju dvojici viđenih grčkih stratega, to jest vojskovođa, Nikiji i Lahetu, za savet koje bi to najbolje obrazovanje bilo, pre svega u borbi u oklopu, recimo u baratanju mačevima, kopljima i drugim oružjem.
Platon (427–347. p. n. e.), Sokratov učenik i osnivač Akademije, mislilac koji je verovao da je ovaj vidljivi svet samo bleda senka savršenog i večnog sveta Ideja. Kroz svoje dijaloge, poput „Države” ili „Gozbe”, on nije samo izlagao suvu teoriju, nego je stvarao vrhunsku dramatizovanu filosofiju u kojoj se do istine dolazi kroz živu reč i sukob mišljenja. Njegova čuvena Alegorija o pećini ostaje najmoćnija slika u istoriji čovečanstva za opis procesa saznanja i oslobađanja od okova iluzije. Kao zagovornik vladavine „filosofa-kraljeva”, Platon je težio stvaranju idealnog društva zasnovanog na pravdi, premda su njegove političke vizije vekovima izazivale debate o granicama slobode i autoriteta. Za svakog čitaoca koji traga za „skrivenim tokovima”, Platon je početna tačka, jer nas uči da pravo znanje nije u posmatranju stvari, nego u prepoznavanju večnih istina koje su već urezane u našu dušu.
