Premda se okončava aporijski, dijalog Lahet ili O hrabrosti sjajan je uvid u razumevanje ne samo Sokratovog metoda, nego predstavlja i dobru osnovu za razmišljanje o onoj vrsti prećutne hrabrosti koju Sokrat lično oslikava u Platonovom viđenju. Istaknute grčke vojskovođe, Lahet i Nikija, Sokratovi su sabesednici u ovom dijalogu.
Prevod Marija Matojani | Pogovor Jovica Aćin
Izdanje 2015 | Format 11×18cm
Strana 64 | ISBN 9788689107555
750 рсд
Platonov dijalog Lahet jedan je od najznačajnijih ranih sokratskih ostvarenja usmerenih na istraživanje jedne od temeljnih antičkih vrlina – hrabrost. Kroz razgovor Sokrata s uglednim atinskim vojskovođama Lahetom i Nikijom, dijalog dramatizuje pokušaj da se ratničko iskustvo i praktična veština prevedu u jasnu, filosofsku definiciju. Središnji metodološki okvir čine karakteristična sokratska elenktika i aporijski završetak, gde sagovornici, uprkos svom bogatom vojnom autoritetu, ne uspevaju da ponude definiciju koja ne bi bila ili previše uska ili previše široka.
Pripovedačka snaga teksta ogleda se u suptilnom razobličavanju zablude o tome da praktično iskustvo u nekoj oblasti automatski jamči i teorijsko, filosofsko razumevanje njenih suštinskih načela. Dok Lahet hrabrost naivno svodi na fizičku istrajnost i vojničko držanje u borbi, Nikija odlazi u drugu krajnost definišući je kao znanje o tome čega se treba plašiti i u šta se treba uzdati. Kroz Sokratovu kritiku obe pozicije razotkriva se duboki etički uvid da hrabrost ne može da se posmatra odvojeno od celine ostalih vrlina i opšteg znanja o dobru i zlu.
Formalni neuspeh da se dođe do konačne definicije ne označava poraz, nego naglašava filosofski stav da je prepoznavanje sopstvenog neznanja prvi i najvažniji korak u pravcu pravilnog vaspitanja i moralnog usavršavanja.
¾
Platon (427–347. p. n. e.), Sokratov učenik i osnivač Akademije, mislilac koji je verovao da je ovaj vidljivi svet samo bleda senka savršenog i večnog sveta Ideja. Kroz svoje dijaloge, poput „Države” ili „Gozbe”, on nije samo izlagao suvu teoriju, nego je stvarao vrhunsku dramatizovanu filosofiju u kojoj se do istine dolazi kroz živu reč i sukob mišljenja. Njegova čuvena Alegorija o pećini ostaje najmoćnija slika u istoriji čovečanstva za opis procesa saznanja i oslobađanja od okova iluzije. Kao zagovornik vladavine „filosofa-kraljeva”, Platon je težio stvaranju idealnog društva zasnovanog na pravdi, premda su njegove političke vizije vekovima izazivale debate o granicama slobode i autoriteta. Za svakog čitaoca koji traga za „skrivenim tokovima”, Platon je početna tačka, jer nas uči da pravo znanje nije u posmatranju stvari, nego u prepoznavanju večnih istina koje su već urezane u našu dušu.
