Godine 1665. London je pogodila strašna epidemija kuge, prema objektivnim podacima, odnela je ne manje od 100 000 života. Iako je Defo u vreme kuge imao svega oko 4 godine, veliki pisac zabeležio je prilično realistično, povremeno unoseći svoj nenadmašan umetnički dar u opis položaja grada.
Prevod Milan Miletić
Izdanje: 2022 | Format 14×20cm
Strana 316 | ISBN 9788660200824
1.400 рсд
Sa zaprepašćujućom novinarskom preciznošću i živom slikom očevidca, Defo pretvara statistiku epidemije u zastrašujuću hroniku ljudskog stradanja i panike u Londonu 1665. godine. Ovaj roman balansira na tankoj granici između istorijskog dokumenta i fiktivne proze, stvarajući jedan od prvih i najuticajnijih prikaza masovne izolacije i društvenog kolapsa u svetskoj književnosti. Defo prikazuje kako nevidljivi neprijatelj briše staleške razlike, ogoljuje ljudsku prirodu do običnog nagona za preživljavanjem i pretvara polumilionski grad u tihi, prestravljen zatvor. Kroz oči protagoniste, zagonetnog H. F., knjiga beleži ne samo fizičko propadanje i leševe na ulicama, nego i duboku psihološku epidemiju – širenje straha, verskog fanatizma i paranoje. Dnevnik godine kuge izuzetno je svedočanstvo o tome da se granica između civilizacije i potpunog haosa ruši čim se naruši osećaj biološke sigurnosti.
Da li je Dnevnik godine kuge roman ili je to dokumentarna proza? Iako su razlozi za priklanjanje jednom ili drugom sudu brojni, pretežniji broj analitičara smatra da je ovo ipak roman, zbog nesumnjivog narativnog elementa. Struktura romana je neobična, čak i za modernistička shvatanja. Glavnog junaka nema ili ga nema u uobičajenom smislu, a narator se sakrio iza misterioznih inicijala „H. F.“ .
Pitanja u vezi s Dnevnikom godine kuge mogu da se ređaju u nedogled. Na primer: zbog čega je Puškin čuvao knjigu među najvažnijim ličnim stvarima? Koliko je Alber Kami u svom delu Kuga bio nadahnut Defoom? U kojoj meri je Vels pozajmljivao iz Dnevnika godine kuge? I na kraju, možda i najzanimljivije pitanje: ko je narator potpisan inicijalima „H. F.“?
¾
Danijel Defo (1660-1731), engleski pisac, novinar i pamfletista. Najpoznatiji je po svom romanu „Robinzon Kruso”, objavljenom 1719. godine. Defo je bio plodan i svestran pisac, sastavio je više od trista ostavrenja na krajnje različite teme. Smatra se jednim od začetnika engleskog romana. Koristio mnoštvo pseudonima, prema nekim izvorima čak 198, pre svega kako bi sakrio svoj trag pred vlastima, ali i poveriocima. Često je bio u nevolji s vlastima.
