Bilovi kriptogrami su tri šifrovane poruke, koje se navodno odnose na informaciju o mestu na kojem je zakopano basnoslovno blago: zlato, srebro i drago kamenje, koje je, tobože, u Virdžiniji, kod Linčburga, zakopala grupa tragača za zlatom koju je predvodio Tomas Džeferson Bil. Prema proračunu iz januara 2018. godine, ovo navodno blago u današnjem novcu vredi više od 43 miliona dolara.
Prevod Milan Miletić
Izdanje 2021 | Strana 100
Format 14×20cm | ISBN 9788660200671
750 рсд
Bilovi kriptogrami su tri šifrovane poruke, koje se navodno odnose na informaciju o mestu na kojem je zakopano basnoslovno blago: zlato, srebro i drago kamenje, koje je, tobože, u Virdžiniji, kod Linčburga, zakopala grupa tragača za zlatom koju je predvodio Tomas Džeferson Bil.
Prema proračunu iz januara 2018. godine, ovo navodno blago u današnjem novcu vredi više od 43 miliona dolara. Misterija kriptograma do danas nije razrešena, a postojanje ovolikog blaga ostaje neizvesno.
Kako bilo, prema mišljenju osvedočenih znalaca, Bilovi kriptogrami nose pouzdan „otisak genija“. Samo nekome ko je već umeo da vuče publiku za nos, moglo bi da padne na pamet da objavi priču o tri šifrovana dokumenta o navodno zakopanom blagu, pri čemu jedan, o vrednosti blaga, može da se dešifruje, dok prvi, koji je i najvažniji, o mestu na kojem je zakopano blago, i treći, o osobama koje polažu pravo na njega, nije moguće dešifrovati.
Poreklo Bilovih kriptograma ostaje jedno od najintrigantnijih pitanja američkog folklora, pri čemu mnogi istorijski analitičari i kriptografi smatraju da je čitava priča o zakopanom blagu u okrugu Bedford vešto osmišljena literarna prevara iz 19. veka. Od tri šifrovana teksta, uspešno je razbijen samo drugi, i to primenom šifre knjige (book cipher) gde je Deklaracija nezavisnosti SAD poslužila kao ključ, dok preostala dva teksta i dalje prkose savremenim računarskim metodama razbijanja.
Tekst koji je dešifrovan detaljno opisuje basnoslovnu vrednost zlata, srebra i dragog kamenja, čime je stvorena jedna od najmoćnijih finansijskih iluzija koja je dugo privlačila pustolove.
Nemogućnost dešifrovanja prvog kriptograma – koji navodno sadrži tačnu lokaciju blaga – ukazuje na to da je ključni tekst ili izgubljen, ili promenjen, ili nasumično sastaljen kako bi se onemogućilo rešenje.
Priča o Bilovim kriptogramima prevazilazi klasičan lov na blago jer je direktno podstakla razvoj rane kriptanalize i izvršila snažan uticaj na popularnu kulturu i priče o tajnim društvima i skrivenim bogatstvima.
Teorija da je Edgar Alan Po stvarni autor beležaka o Bilovim kriptogramima jedna je od najfascinantnijih hipoteza među istorijskim kriptografima i književnim analitičarima.
Ima nekoliko jakih analitičkih razloga zbog čega se Poovo ime stalno vezuje za ovu misteriju: Po je bio strastveni ljubitelj šifara i u časopisu Aleksandrov nedeljnik javno je pozivao čitaoce da mu šalju kriptograme, tvrdeći da može da razbije bilo koju šifru jednostavne supstitucije (što je u velikoj meri i činio).
Postoji izuzetno jaka veza s njegovom čuvenom pričom Zlatna buba iz 1843. godine, koja se bavi upravo potragom za zakopanim blagom pomoću dešifrovanja teksta. Brojni analitičari teksta primećuju da pamflet o Bilovom blagu (objavljen 1885. godine, premda se događaji smeštaju decenijama ranije) koristi južnjački ritam rečenice, melodramatičan ton i specifičan vokabular koji neodoljivo podsećaju na Poov prozni stil. Po je boravio u Ričmondu u Virdžiniji – nedaleko od okruga Bedford gde je blago navodno zakopano – u vreme kad su se prve priče o Bilu pojavile ili formirale u lokalnom folkloru. Osim toga, Po je bio poznat po izvođenju novinarskih i književnih obmana, poput čuvene „Podvale s balonom“, pa bi osmišljavanje složene kriptografske zagonetke o basnoslovnom blagu savršeno odgovaralo njegovom geniju i smislu za humor.
¾
Edgar Alan Po (1809–1949), američki pisac, pesnik i književni kritičar, ostao upamćen kao vodeća figura romantizma i majstor gotske fantastike. Svetsku slavu stekao je svojim mračnim i atmosferskim delima, među kojima se posebno izdvajaju pesma „Gavran” i jezive pripovetke poput „Pada kuće Ašera” i „Crne mačke”. Smatra se izumiteljem detektivskog žanra zahvaljujući pričama o Šarlu Ogistu Dipenu, a njegov rad je takođe presudno uticao na razvoj rane naučne fantastike. Njegovo stvaralaštvo duboko istražuje ljudsku psihu, teme prerane smrti, tuge i paranoje, često brišući granicu između sna i stvarnosti. Premda je za života iskusio siromaštvo i nerazumevanje, njegova misteriozna smrt u Baltimoru 1849. godine samo je dodatno učvrstila njegov status „prokletog pesnika”. Poov uticaj na svetsku književnost je nemerljiv, budući da je neposredno nadahnuo brojne velikane, od francuskih simbolista poput Bodlera do modernih pisaca horora poput Stivena Kinga.
