Svi Marfijevi zakoni ili neutvrđeno delovanje nevidljivih sila u pravcu ometanja racionalnog ponašanja, s osnovnim načelom – Ako nešto može da pođe naopako i poći će – koje je tokom decenija variralo i steklo bezbroj varijanti.
Predgovor Milan Miletić
Izdanje 2025 | Format 13.5×20cm
Strana 312 | ISBN 9788660201012
1.100 рсд
Definicije i stručna objašnjenja Marfijevih zakona
Ako se na trenutak okrenemo nekom od standardnih englesko-engleskih rečnika, pod odrednicom Marfijev zakon naići ćemo na štura objašnjenja, donekle zbog prostora kojeg u rečnicima nikad nema previše, donekle zbog neakademski postavljenog filosofskog problema, a uz to su i pretežno proizvoljna:
Marfijev zakon – imenica, duhovita premisa da će nešto, ako može da pođe naopako, i poći. Poreklo: amerikanizam; po izmišljenom Marfiju, osvedočenoj šeprtlji od mehaničara u Američkoj mornarici. Od godine 1958, u vidu različitih pesimističkih aforizama. Ako je uopšte postojao pravi Marfi, njegov identitet ostaje nepoznat. Navodi se kao „stara vojnička maksima“.
Marfijev zakon – definicija zapažanje: sve što može da pođe naopako, poći će; poreklo: verovatno od Edvarda A. Marfija † 1990, američkog inženjera.
Marfijev zakon – zapažanje da sve što može da pođe naopako u nekoj prilici, tako će i poći: 1. humoristično; 2. Od Edvarda Marfija, američkog inženjera koji je prvi pomenuo princip.
U različitim izvorima, čitavim studijama posvećenim potrazi za „nepoznatim“ Marfijem, potom i na bezbrojnim internet čvorovima, o njemu se navodi da je bio pouzdan inženjer, tokom radnog veka na službi u nekoliko važnih američkih vazduhoplovnih baza. Ime mu je bilo Edvard, ponegde se navodi i skraćeno, kao Ed, a rođen je 1918. godine, premda se ponegde kao godina rođenja navodi i 1917. Ako već otkopavamo naslage oko Edvarda Marfija, recimo i to da je on, u trenutku koji nas najviše zanima – a to je godina 1949 – u činu kapetana, bio asistent doktora Džona Pola Stapa, u vazduhoplovnoj bazi Murok (docnije baza Edvards) u Kaliforniji.
