U prozi Mihaila Bulgakova uvek postoji nekoliko slojeva pripovedanja, to su stvarni događaji, snovi i duhovna stvarnost. Njegovi prozni radovi s početka dvadesetih godina prošlog veka, okupljeni u ovoj knjizi, predstavljaju izvanredna ostvarenja bez kojih bi oni kasniji bili nezamislivi. Ovo su čuda sporednog neba.
Prevod Nada Uzelac
Izdanje 2016 | Format 11×18cm
Strana 304 | ISBN 9788689107616
1.300 рсд
Prozni radovi Mihaila Bulgakova, s početka dvadesetih godina prošlog veka, okupljeni u ovoj knjizi predstavljaju izvanredna ostvarenja bez kojih bi oni kasniji bili nezamislivi. Ovo su čuda sporednog neba. U prozi Mihaila Bulgakova uvek postoji nekoliko slojeva pripovedanja, to su stvarni događaji, snovi i duhovna stvarnost. Paralelne priče, razni umetnički slojevi prepliću se, povezuju i ponovo rastaču. Još jedna karakteristika Bulgakovljeve proze povezana je sa višestrukom prirodom naracije – simbolikom. Proza Mihaila Afanasjeviča Bulgakova jedna je od najznačajnijih pojava u ruskoj književnosti prve polovine dvadesetog veka.
Mihail Bulgakov u svojim kraćim proznim formama, satiričnim skicama i esejističkim tekstovima gradi autentičnu hroniku postrevolucionarnog haosa, u kojoj se biografski usud prepliće s oštrom društvenom kritikom. Rana proza Mihaila Bulgakova predstavlja sintetizovani umetnički dokument o nastanku novog društvenog poretka, u kojem se prepliću gorka satira, dokumentarni realizam i duboki egzistencijalni pesimizam.
Osmatranjem postrevolucionarnog prostora – od opustošenih kijevskih ulica do pretrpanih moskovskih komunalnih stanova – rana proza fiksira trenutak u kojem se vekovni građanski poredak raspada pod naletom ideološkog prevrata. Bulgakovljev junak u ovoj fazi najčešće je intelektualac, lekar ili pisac koji pokušava da sačuva lični integritet i zdrav razum u svetu gde su tradicionalne vrednosti i obrazovanje postali teret, a ne prednost.
Uplitanjem groteske i neshvatljive birokratske logike, autor pokazuje kako se svakodnevni život preobražava u nadrealnu dramu u kojoj su pravila ponašanja nasumična, a pojedinac potpuno bespomoćan pred sistemom. Značajan tematski sloj čini dehumanizacija pojedinca, gde se složeni ljudski životi, patnje i sudbine u ideološkom diskursu svode na hladne brojeve, useljiva kvadrature i kategorije društvene korisnosti.
¾
Mihail Afanasjevič Bulgakov (1891–1940), po profesiji lekar, a po vokaciji vitez ruske proze, stvorivši dela u kojima se natprirodno i svakodnevno prepliću u kolopletu razorne satire. Njegovo životno delo, „Majstor i Margarita”, predstavlja jedinstven spoj hrišćanske metafizike, faustovske pogodbe i brutalnog ismevanja sovjetske birokratije. Živeći pod senkom Staljinove cenzure, pisao je svoje najznačajnije redove „za fioku”, svestan da za njegovog života svetlost dana neće ugledati, ali nepokolebljiv u svojoj umetničkoj istini. Bulgakov je simbol trijumfa mašte nad ugnjetavanjem, pisac koji je đavola doveo u Moskvu samo da bi pokazao koliko je ljudska iskvarenost ponekad veća od demonske.
