Jovica Aćin
Pesak u beskraj. Borhes

Horhe ­Luis Bor­hes (­Jorge Fran­cis­co Isido­ro ­Luis ­Borges ­Acevedo) ­rođen ­je 24. avgus­ta 1899. godi­ne ­u Bue­nos Ajre­su. ­Pošto ­su ­se, ­zbog tret­ma­na oče­vog pro­gre­siv­nog sle­pi­la, rodi­te­lji ­s ­njim pre­se­li­li 1914. godi­ne ­u Žene­vu, ­tamo ­je poha­đao sred­nju ­školu (Col­lège ­de ­Genève). ­Posle ­Prvog svet­skog ­rata, poro­di­ca ­je osta­la ­u Evro­pi, ­seleći ­se ­od Žene­ve, ­do Lu- ga­na, Bar­se­lo­ne, Major­ke, Sevi­lje ­i Madri­da, ­i vra­ti­la ­se ­u Argen­ti­nu 1921. godi­ne.

Bor­hes ­je ­bio samo­uk, ­bez zna­čajnijeg for­mal­nog obra­zo­va­nja, ­ali ­je ­mnogo ­čitao, ­i ­to ­dela ­iz najraz­li­či­tijih oblas­ti ­znanja ­i ­duha. ­Počeo ­je ­da pre­vo­di pre­tež­no, budu­ći biling­va­lan, ­sa engles­kog jezi­ka, ­ali ­i ­sa fran­­cus­kog (­Andre ­Žida) ­i nemač­kog (Her­ma­na ­Hesea, Fran­ca ­Kafku), ­zatim ­da ­piše ­pesme, ­te ­ese­-je, hro­ni­ke ­i ­najzad ­priče. Pot­pu­no ­je osle­peo ­u ­svojoj pede­set ­petoj godi­ni. Izves­no ­vreme ­radio ­je ­kao biblio­te­kar ­u Argen­tin­skoj narod­noj bi­blio­te­ci. ­S ­tog ­mesta ­ga ­je, ­zbog njego­vih poli­ti­čkih komen­ta­ra, tadaš­nja držav­na ­vlast otpus­ti­la, ­pa ­je pogla­vi­to ­­živeo ­od jav­nih pre­da­va­nja. ­Ipak, ­kad ­je dik­ta­tor­ska ­vlast ­pala, ­za direk­to­ra Bi­blio­te­ke ime­no­van ­je 1955. godi­ne. ­Bio ­je ­i pro­fe­sor engles­ke knji­žev­nos­ti ­na Uni­ver­zi­te­tu ­u Bue­nos Ajre­su.

­Prva zbir­ka njego­vih ­priča, ­pod naslo­vom ­Vrt ­sa sta­za­ma ­što ­se rač­vaju (­El ­jardín ­de ­senderos ­que ­se bifur­can), objav­lje­na ­je ­u 1941. Najpoz­na­tije ­su ­mu pri­po­ve­dač­ke zbir­ke Maš­ta­rije (Fic­ciones, 1945), ­Alef (­El ­Aleph, 1949) ­i ­Knjiga ­od ­peska (­El ­Libro ­de ­arena, 1975). Najče­šći moti­vi ­su ­mu lavi­rin­ti, arhi­vi, ­snovi, ogle­da­la, slu­čaj­nost ­i bes­ko­nač­nost. ­Želeo ­je ­da ­umre ­tamo ­gde ­je čita­njem poče­la njego­va knji­žev­na sud­bi­na, ­u Švajcar­skoj. Napus­tio ­je Bue­nos ­Ajres. Nedu­go ­po­-tom pre­mi­nuo ­je 14. ­juna 1986. godi­ne ­u Žene­vi ­i ­tamo, ­po ­svojoj ­želji, ­bio sah­ra­njen. ­Na Grob­lju kra­lje­va. ­Pod drve­tom ­tise. Grob­ni ­kamen ­mu ­je iskle­san ­u sta­ro­nor­dijskom obli­ku ­i ­po izgle­du ­bi ­mo­glo ­biti ­da ­je ­nalik jed­nom ­od vido­va njego­vog pri­po­ve­da­nja.