Opis
Herman Melvil
Začarana ostrva i druge priče
Ova zbirka priča u srpskom prevodu, Začarana ostrva (prema starijem engleskom nazivu za ovu grupu ostrva), dobila je naslov po istoimenoj priči o Galapagosu, čudesnom arhipelagu na Pacifiku, negde između voda Centralne i Južne Amerike, a gde je Čarls Darvin, dvadesetak godina ranije, otkrio (otad dovedene u sumnju) najubedljivije dokaze prirodne selekcije za svoju teoriju evolucije.
Sam Herman Melvil je boravio na Galapagosu u dva navrata, novembra 1841. i januara sledeće godine, pa su njegovi utisci autentični i priču treba svrstati u takozvanu realističku fikciju. „Začarana ostrva“, strukturisana kao deset nacrta, jesu svojevrsni imaginativni putopis, ali nikakav ekoturistički vodič.
Naprotiv, pre bismo mogli reći da Melvil u toj takoreći esejističkoj priči parodira uobičajene komercijalne putopise o boravcima u divljem raju. Ovaj divlji raj je, kod Melvila, zapravo Pali svet. Ne treba, međutim, gubiti iz vida da su putopisi u vreme kad su nastala „Začarana ostrva“ bili čitaniji žanr nego što su danas.
Melvilov cilj je mogao biti vođen piščevom željom da dopre do šire čitalačke publike i sebi obezbedi veći komercijalni uspeh. U tome je, sa ovom pričom, ipak tek donekle uspeo. Priča nije ono što je većina čitalaca baš htela.
U njoj je suviše ironije, čak povremenog sarkazma, maltene na genijalni način perverzna, što ondašnjim čitaocima nije moglo da godi. Upravo takva, ona danas privlači i teško joj je odoleti gotovo kao fantastičkoj menažeriji na kraju sveta ili poemi o divovskim kornjačama.
