Opis
Sedam ludaka traže za sebe neki valjan poslovni poduhvat kojim će finansirati revoluciju. To može biti fabrika bojnih otrova, ili lanac bordela.Tragični neuspeh Arltovih junaka je halucinantni vrhunac apsurda obeleženog ludilom. Taj neuspeh (u Argentini, sredinom prošlog veka, govorilo se o „resantimanu“) ima drugačiji smisao od neuspeha Silvija Astijera koji je prodao svog buntovnog zaštitnika smatrajući da na to polaže pravo zato što je i sam poražen i izdan.
Sedam ludaka – to je revolucija. Put ka toj revoluciji odgovara logici i strategiji koju oblikuje nesposobnost junaka da izaberu put, da izaberu saveznike. Ruska tradicija Dostojevskog i Gogolja, španska tradicija Keveda i Barohe, feljton i tango, i holivudski film. Tako se stvara cela mašinerija koju je Roberto Arlt umeo da stavi u službu svojih junaka.
Tango, ključni izraz frustracije i dezorijentisanosti doseljenika u Buenos Ajresu. Sudar između jezika tanga i jezika književnih salona. Napetost između njih Arlt u svojim tekstovima ne razrešava, ostavlja je kao napetost, kao izraz sopstvenog nezadovoljstva pisca.
Arlt je zapisao: „Koliko sam puta poželeo da radim na romanu koji bi, poput Floberovih, bio sastavljen od panoramskih platna! Ali danas, među ruševinama društvene zgrade koja neminovno propada, čovek nema vremena da se bavi goblenom.“ Napetost se održava i zahvaljujući dvosmislenoj upotrebi brižljivo negovanog jezika „tradicije“ u nastanku. U nameri da ga omalovaži, neki kritičar napisao je da Arlt govori „lunfardo sa stranim naglaskom“.
