Opis
Sapfo
Sabrane pesme i fragmenti
(Prvo izdanje)
Ako je Homer za nas otac epskog pesništva, Sapfo je majka lirske poezije u istoriji zapadnjačke književnosti. Prema priređivačima iz nekadašnje Aleksandrijske biblioteke, Sapfinih pesama bilo je na osam ili devet papirusnih svitaka. Dakle najmanje šest hiljada stihova, a danas nam je dostupno samo šesto pedeset. I to nijedna pouzdano cela pesma, sve u odlomcima (fragmentovani, kako koji, horizontalno ili vertikalno). Ali, ti odlomci su dovoljni da nam dočaraju veličinu zamišljenog neokrnjenog pesničkog dela.
Platon o Sapfo
Čak dve stotina godina posle Sapfe, Platon kaže, u epigramu koji mu je pripisan, da je ona mitska deseta muza, uz ostale nebeske zaštitnice svih umetnosti, geometrije, istorije, retorike i astronomije. To je, u Platonovo vreme, značilo da je Sapfo naprosto božanska pesnikinja koja nadahnjuje i stvara vrhunska dela, dela bez premca.
Poezija Sapfo i danas je moderna
Čitajući Sapfo, postajemo svesni da je poezija nešto što se ne menja, menjajući se iz dana u dan. Taj paradoks je neodvojiv od svakog istinskog pesništva. Čitamo pesme napisane pre više od dve i po hiljade godina kao da su juče napisane. I čitamo fragmente pesama, a ti fragmenti odjednom postaju ceo svet. Ma koliko ruiniran, raspoznajemo njegove obrise. U lepoti odlomaka naziremo lepotu prvobitnog zdanja, i njeno zračenje je još živo i jako. U tome je razlog zašto su ove pesme i danas moder ne, i Sapfo je prvi moderni pesnik u našoj istoriji.
Moderne su njene pesme po senzibilitetu onoga ko ih je ispe vao, moder ne su po poet skom izra zu, moderne su po situacijama koje evociraju, po intenzivnim i čistim emocijama koje ih nose i koje u nama pobuđuju. Moderne su zbog strasti koja se neposredno iz srca izliva u reči, moderne su, jer nas poput čudesne vremenske mašine vraćaju u svoje doba i, u isti mah, pridružuju nam se u našem dobu.