Izaberite stranicu

Romola

1.700,00 дин.

Džordž Eliot
Romola
Prevod i pogovor Milan Miletić
–1.600,00

Boraveći u Firenci, godine 1860, Džordž Eliot (1819–1880) dolazi na „veliku zamisao“, o čemu piše Džonu Blekvudu na svom povratku u Englesku. Nastoji da stvar održi u tajnosti, shvatajući da će joj za sprovođenje zamisli u delo uveliko biti neophodni „svojsko izučavanje i trud“, ali u isti mah ona „žudi da otpočne s pisanjem.“ Kako je ubrzo potom objasnila, „zamisao“ je istorijski roman, čija se radnja odvija u Firenci, u vreme Savonarolinog uspona i teškog sunovrata.

Izdanje: 2019
Format 13.5×20cm
Strana 572
ISBN 9788660200343

Nema na zalihama

Kategorija:

Opis

Džordž Eliot
Romola

Marijana ili Meri An Evans

Džordž Eliot je paradoks, jer čitalac odmah zapaža koliko je ona moralna, s koliko poštovanja i ozbiljnosti prilazi veri, koliko je posvećena, koliko je iskreno i duboko religiozna, da bi čovek teško mogao da poveruje da je ona, u stvari, ateista.

I ne čudi to što je njen izdavač, kad je počela da piše pod pseudonimom, mislio da je autor svešteno lice.

Marijana Evans, devojka koja će postati Džordž Eliot, u priči o odnosu Romole, svog književnog lika, i Savonarole, duhovnog mentora iz romana, kao da pronalazi ogledalo za svoj odnos prema hrišćanstvu.

Godine 1841, u svojoj dvadeset drugoj, Marijana, to jest Meri An Evans, dolazi do uverenja da je Biblija istorijski netačna, a njene filosofske implikacije ponižavajuće, da je Jehova plemenski mit koji, čak i da je stvaran, nije dostojan bogosluženja, a Isus iz Nazareta samo mudri učitelj čiji život i smrt nemaju značaja za spasenje.

U tom trenutku ona prekida s kulturom u kojoj je vaspitavana, s ljudima s kojima je povezana najdubljim prirodnim osećanjima i društvom koje moral izjednačava s hrišćanstvom.

U izvesnom smislu, ostatak njenog života može da se posmatra kao pokušaj pomirenja s ishodom ovakvog otpadanja od vere i predočavanja uvida do kojih ona stiže pišući pod pseudonimom Džordž Eliot.

Prekretnica

Romola označava preokret u književnom životu Džordž Eliot; etičko učenje, koje je tako istaknuta crta u njenom umetničkom životu, premda je suštinski istovetno, iskazano je neobično jasno. „Možda nije nevažno“, iznosi ona u pismu američkom sabesedniku, „u vezi s razlikama koje izgleda opažate između mojih ranijih i kasnijih ostvarenja, premda verujem da postoji izvestan uspon u shvatanju drugih i u sopstvenom nepoverenju, reći da nije bilo nikakve promene u tački iz koje posmatram naš život još otkako sam sastavila svoju prvu knjigu Prizori iz crkvenog života. Svaka primetna promena mora da se tiče nečeg čega nisam ni svesna…“