Opis
Džordž Eliot
Romola
Marijana ili Meri An Evans
Džordž Eliot je paradoks, jer čitalac odmah zapaža koliko je ona moralna, s koliko poštovanja i ozbiljnosti prilazi veri, koliko je posvećena, koliko je iskreno i duboko religiozna, da bi čovek teško mogao da poveruje da je ona, u stvari, ateista.
I ne čudi to što je njen izdavač, kad je počela da piše pod pseudonimom, mislio da je autor svešteno lice.
Marijana Evans, devojka koja će postati Džordž Eliot, u priči o odnosu Romole, svog književnog lika, i Savonarole, duhovnog mentora iz romana, kao da pronalazi ogledalo za svoj odnos prema hrišćanstvu.
Godine 1841, u svojoj dvadeset drugoj, Marijana, to jest Meri An Evans, dolazi do uverenja da je Biblija istorijski netačna, a njene filosofske implikacije ponižavajuće, da je Jehova plemenski mit koji, čak i da je stvaran, nije dostojan bogosluženja, a Isus iz Nazareta samo mudri učitelj čiji život i smrt nemaju značaja za spasenje.
U tom trenutku ona prekida s kulturom u kojoj je vaspitavana, s ljudima s kojima je povezana najdubljim prirodnim osećanjima i društvom koje moral izjednačava s hrišćanstvom.
U izvesnom smislu, ostatak njenog života može da se posmatra kao pokušaj pomirenja s ishodom ovakvog otpadanja od vere i predočavanja uvida do kojih ona stiže pišući pod pseudonimom Džordž Eliot.
Prekretnica
Romola označava preokret u književnom životu Džordž Eliot; etičko učenje, koje je tako istaknuta crta u njenom umetničkom životu, premda je suštinski istovetno, iskazano je neobično jasno. „Možda nije nevažno“, iznosi ona u pismu američkom sabesedniku, „u vezi s razlikama koje izgleda opažate između mojih ranijih i kasnijih ostvarenja, premda verujem da postoji izvestan uspon u shvatanju drugih i u sopstvenom nepoverenju, reći da nije bilo nikakve promene u tački iz koje posmatram naš život još otkako sam sastavila svoju prvu knjigu Prizori iz crkvenog života. Svaka primetna promena mora da se tiče nečeg čega nisam ni svesna…“
