Opis
Mark Tvejn
Pustolovine Haklberija Fina
Pustolovine Haklberija Fina pojavile su se decembra 1884. godine u Velikoj Britaniji, a februara 1885. u Sjedinjenim Američkim Državama. Tvejn je nacrt romana sastavio između 1876. i 1883. godine, prvobitno kao nastavak romana Pustolovine Toma Sojera (1876), koji je trebalo da prati odrastanje glavnog junaka Haka. I prvobitno zamišljeni naslov trebalo je da bude Autobiografija Haklberija Fina, ali je autor posle prilično kolebanja i izmena odlučio da ostane veran prethodnom ostvarenju.
Nobelovci o Marku Tvejnu i romanu Pustolovine Haklberija FIna
Poznata je ocena Ernesta Hemingveja o književnoj vrednosti Tvejnovog dela: „Sva moderna američka književnost potiče od jedne knjige Marka Tvejna, koja se zove Haklberi Fin. Američka književnost potiče odatle. Nije bilo ničeg pre nje. Nije bilo ničeg tako dobrog posle nje.“
Ali T. S. Eliot, engleski nobelovac, upućuje nas na ono skriveno, na ono što je uvek i privlačnije: „Hak je onaj koji knjizi daje na stilu. Reka knjizi daje oblik. Ali što se reke tiče, knjiga je možda samo delić pustolovina sa srećnim krajem. Reka, veoma velika i moćna reka jedina je prirodna sila koja može da u potpunosti odluči pravac čovekovog puta… Tako reka čini da knjiga bude velika knjiga…
Mark Tvejn je s obala reke, a reka je njegov bog.“ Blatnjavi Misisipi predstavlja simbol slobode, reka odvodi Džima iz ropstva, Haklberija daleko od „sivilizovanog“ Sent Pitersburga. Ali pre toga, reka predstavlja slobodu, samu po sebi. Na ogromnoj reci, Džim i Hak su slobodni, ali kako se priča odmotava, reka postaje i nešto drugo: na svom toku, ona kao da ih odvodi iz jedne u drugu nepriliku. Kao u ogledalu, Džim i Hak, suprotno uputstvu s početka knjige da će „oni koji pokušaju da u ovoj pripovesti pronađu motiv biti sudski gonjeni; oni koji pokušaju da u njoj pronađu pouku biti proterani; oni koji u njoj pokušaju da pronađu zaplet biti ubijeni“, pokušavaju da pronađu motiv i pouku, dok zaplet pronalazi njih.
Blatnjavi Misisipi
Reka je u Pustolovinama Haklberija Fina višeznačan simbol i važna tema, kroz gotovo ceo roman, premda u dovoljnoj meri u pozadini. Ona je i simobol Hakovog života. Stalno u pokretu, ona kao i Hakov život, ide ka nečem većem i boljem, to jest prema okeanu, koji bi, kao praktično neograničen, mogao da bude jedini istinski simbol slobode.
