Opis
Robert Luis Stivenson
Princ Oto, romansa
Jedno od najneobičnijih ostvarenja Roberta Luisa Stivensona, kao da stoji sasvim izdvojeno naspram celog njegovog opusa, ono je svojevrsni eksperiment. Možda bismo samo uz veliki trud uspeli da mu pronađemo mesto unutar odgovarajućeg književnog žanra, pa i tad bismo zapazili da se na sve strane preliva i duboko zalazi ne samo u srodne, nego i one potpuno udaljene žanrove. Prema piščevoj zamisli, prvobitno je trebalo da se pojavi kao pozorišni komad. I sama ta okolnost prilično odudara od njegovog opusa. Stivenson nikad nije napisao nijedan komad. Sve njegovo pripovedačko umeće pronašlo je izraz u prozi, u kratkim pričama i romanima.
Princ Oto – romansa, delu kojem je sam pisac u naslovu podario objašnjenje, objavljen je 1885. godine. Stivenson ga je i sam označio svojim «najtežim poduhvatom». Nije ni čudo, jer je izvesna poglavlja dorađivao, prepravljao i prepisivao nekoliko puta. Tri dela, kao tri čina prvobitno zamišljenog pozorišnog komada, uglavnom čine dijalozi, s veoma malo deskriptivnog elementa; svejedno, likovi su dostojni svake Stivensonove kratke priče i romana, razrađeni i piktoreskni kao i uvek u njegovoj čarobnoj prozi.
Radnja romana ili možda novele smeštena je u izmišljenoj državi Nemačkog carstva; time je autor sebi dao odrešene ruke da izloži svoj pogled, a reklo bi se kritiku, monarhističkog uređenja. Stivensonova osećanja u pogledu ove stvari možda ne idu baš tako daleko da bismo smeli da ga nazovemo republikancem, ali je upadljivo da je on, dok s jedne strane slika vladara posvećenog lepim umetnostima, pozorištu i upadljivo zgoreženog na sam pomen rata, s druge strane naslućuje revolucije na pomolu, premda su one, u godini kad se roma pojavio, one još negde daleko na horizontu.
