Opis
Dejvid Hjum
O strastima
Svoj glavni rad, Raspravu o čovekovoj prirodi, Dejvid Hjum je objavio 1739. godine, kad mu je bilo svega 29 godina. Dvadesetak godina kasnije, tačnije 1757, objavio je Četiri disertacije, zbirku ogleda, od kojih drugi
nosi naslov O strastima. On se oslanja, u skraćenom obliku, na drugu knjigu iz Rasprave o čovekovoj prirodi.
Hjum je, suprotno onima koji su ga napadali i osporavali1, smatrao svoj rad o strastima – jedinstvenim,
pri čemu je isticao da njegova teorija u potpunosti zavisi od dvojakih odnosa osećanja i ideja, kao i uzajamne podrške koje ovi odnosi pružaju jedni drugima.
Istorija istraživanja strasti seže u duboku antiku, tako je još Hipokrat nastojao da objasni strasti u duševnom smislu; Kikeron je izneo stoički katalog strasti; Dekart je strasti objašnjavao kao proizvod čovekovih organa, koji deluje na mozak. Za Hjuma, strasti su neka vrsta mentalne percepcije, a njihovu klasifikaciju iznosi odmah na početku rasprave:
Prema Hjumu, sila koja čoveka prisiljava na dejstvo jeste strast, bilo da je to ljubav, gnev, gordost, zavist, strah ili žudnja. Direktne strasti (a danas bismo rekli osećanja) su, shodno njegovoj teoriji o razumu, pre utisci nego ideje, i neposredno proističu iz dobra ili zla, zadovoljstva ili bola. Indirektne strasti, gordnost, poniženje (ili sramota) nastaju na složeniji način, ali i dalje uključuju doživljaj dobra ili zla, zadovoljstva ili bola.
