Opis
Robert Luis Stivenson
Nova Hiljadu i jedna noć
Česterton i Nova hiljadu i jedna noć
Može da izgleda kao paradoks da se kaže da je njegovo najoriginalnije delo bilo parodija. Ali svakako je predstava o Novoj Hiljadu i jednoj noći jedinstvena u svetu koliko i stara Hiljadu i jedna noć; uz to, ona za svoju istinsku genijalnost ne duguje modelu koji parodira. Stivenson je ovde ispleo jedinstvenu vrstu tkanja, to jest uneo jedinstvenu vrstu atmosfere, koja ne liči ni na šta drugo: to je predeo u kojem mnoge neskladne stvari mogu da pronađu komičan sklad.
Atmosfera Londona ili Bagdada?
Delimično je to atmosfera sna, u kojem tako mnogo neskladnih stvari ne predstavljaju iznenađenje. Delimično je to stvarna atmosfera Londona noću; delimično je to nestvarna atmosfera Bagdada. Sveprožimajuće i blago prisustvo princa Florizela od Bohemije, tog misterioznog suverena, koji vlada polovično, dočarano je s nekom vrstom pompezne i nejasne diplomatske rezerve, što podseća na burnu noćnu moru starog kosmopolitskog dvoranina.
Princ Florizel
Sam princ Florizel kao da ima palate u svim zemljama, a ipak čitalac naklonjen humoru podozreva, napola svesno, da je princ samo pompezni prodavac duvana, koga je Stivenson nekom zgodom pronašao u Rupert Stritu i odlučio da od njega napravi podnošljivo dovitljivog junaka. Ova dvojaka ličnost, poput ličnosti istinskog sanjara, uobličena je nesvakidašnjim umećem, a da jednim jedinim pitanjem ne opterećuje nepodnošljivu lakoću naracije. Humor Florizelove kolosalne snishodljivosti uspostavlja ne samo nov karakter, nego novu vrstu karaktera.
On se nalazi u novom odnosu prema onom što je stvarno i onom što je nestvarno; on je neka vrsta proverene nemogućnosti. Od tog vremena mnogi pisci sastavili su silne maštovite ekstravagancije o svetlostima Londona; ipak, Stivenson je mnogo više od Tenisona propatio od onog na šta se ovaj drugi požalio ukazujući na to da je „sve moralo da ima seme.“ Međutim, tek nekoliko pisaca zaista je dotaklo one ironične polutonove i stvorilo istu stvar, tako zaokruženu kokni zaverom i pričom dostojnom Hiljadu i jedne noći.
Ali princ Florizel od Bohemije nije marioneta. On je stvarnost; osoba koja kao da ispunjava prostoriju, a ipak je od onog materijala od kojeg se prave snovi; nije jednostavno stvar sazdana od punjenja. Krute i nestvarne lutke mogu da se uprašnjave kad se raspoloženje promeni; ali nije nam lako da zamislimo da će bilo ko iz Florizela ukloniti punjenje. Neću da kažem da je Nova hiljadu i jedna noć najveće Stivensonovo delo, premda bi možda mogao da se otvori slučaj. Nego ću reći da je ono po svemu sudeći jedinstveno: nije bilo ničeg sličnog pre i, verujem, ničeg što bi mu bilo ravno kasnije.
