Opis
Vilki Kolins, autor slavnog romana Mesečev kamen, u predgovoru Ledenom bespuću:
Specijalno izvođenje
Još 1856. godine napisao sam komad pod nazivom Ledeno bespuće. Delo su prvo izveli amaterski glumci, u kući pokojnog Čarlsa Dikensa, 6. januara 1857. godine. Gospodin Dikens igrao je glavnu ulogu, i to s uverljivošću, energičnošću i patosom koje, oni koji su imali dovoljno sreće da prisustvuju izvođenju, nikad neće zaboraviti.
Ledeno bespuće – kasnije predstave
Posle ovog specijalnog izvođenja, bilo je još predstava – prvo u Galeriji ilustracija, zatim (s profesionalnim glumicama) u nekim većim gradovima Engleske – u korist porodice našeg voljenog prijatelja, koji je umro 1857. godine – pokojnog Daglasa Džerolda. U Mančesteru, komad je izveden dva puta – druge večeri, u prisustvu tri hiljade gledalaca. To je, verujem, bilo najbolje od svih izvođenja Ledenog bespuća. Izuzetna obaveštenost i entuzijazam brojne publike podstakli su nas da damo sve od sebe. Dikens je prevazišao sebe.
Godine 1866, prihvatio sam predlog gospodina Horasa Vigana, da komad (uz izvesne izmene i dodatke) postavim na scenu, u pozorištu Olimpik, u Londonu. Prva predstava odigrana je (dok sam bio odsutan iz Engleske) 27. novembra, upravo pomenute godine.
U Sjedinjenim Američkim Državama
Jesen 1873–74 proveo sam veoma prijatno, na turneji po Sjedinjenim Američkim Državama, naišavši na dobrodošlicu velikodušnih ljudi te velike zemlje, što ću s ponosom i zahvalnošću pamtiti dok sam živ. Tokom boravka u Americi, u većim gradovima, čitao sam pred publikom jednu od svojih kraćih priča (koju sam u tu svrhu proširio) – „Sanjarka.“ Završavajući svoju turneju u Bostonu, moji prijatelji posavetovali su me da podarim posebnu privlačnost svom oproštajnom nastupu u Americi. S tim ciljem na umu, i zbog kratkog vremena na raspolaganju, ponovo sam pomislio na Ledeno bespuće.
Eksperiment
Komad nikad nije bio objavljen i odlučio sam da ga, u svrhu javnog čitanja, iznova napišem u proznom obliku. Eksperiment se, kad je izveden, pokazao mnogo uspešnijim nego što sam se usudio da predviđam. U skoro dva sata čitanja, Ledeno bespuće je, od početka do kraja, privlačilo pažnju i naklonost publike. Nadam se da ću imati još prilike da ga čitam u svojoj zemlji, kao i u Sjedinjenim Državama. Za ljubav onih koji su možda gledali komad, i koji ga nisu zaboravili, imam da dodam samo to da se prozna verzija Ledenog bespuća prilično razlikuje od razvoja priče u prvom činu dramske verzije, ali da se (uz jedan izuzetak u trećem činu), u sledećim činovima, drži komada što je moguće vernije.
