Izaberite stranicu

Košmarna opatija

600,00 дин.

Tomas Lav Pikok
Košmarna opatija
Prevod i pogovor Milan Miletić

Pod uticajem Šelija, Pikok se zainteresovao za antiku, a glavne stvari u antici bile su percepcija sveta, života, ljubavi, stvaralaštva kao neprolazne svetkovine. U značajnoj meri, iz zajedničkih čitanja, a što je glavno, iz rasprave, nastali su stihovi na mitološke teme, što je bio ključ za razumevanje antike i njenog stvaralaštva i filosofije, a takva je i Košmarna opatija.

Izdanje 2015
Format 11×18cm
Strana 120
ISBN 9788689107432

Kategorija:

Opis

Tomas Lav Pikok
Košmarna opatija

Pikok je na romanu radio od aprila do juna 1818. godine, međutim, ideja mu se, očigledno, javila s proleća 1817. godine, dok je živeo nedaleko od Persija Biša Šelija, u Marlou, gde je imao priliku da se sretne s neobičnim i raznovrsnim društvom, koje se okupljalo u pesnikovoj kući.

Česti gosti bili su kritičar Li Hant, otac druge Šelijeve žene, pisac i ug­le­dni novinar Vilijam Godvin, specijalista za antiku, Šelijev prijatelj Tomas Džeferson Hog.

U Marlou nisu jenjavali knji­ževni sporovi, političe rasprave, jer ovde, u kući pesnika, svet su ugledale ideje kojima je bilo suđeno da u priličnoj meri odrede englesku književnost i uopšte javni život u Engleskoj, s početka 19. veka.

U to vreme Šeli je radio na „Predlogu za reformisanje izbora“, a Pikok je, ne mimo Šelijevog uticaja, sastavio roman Melinkort, krcat političkim motivima.

Roman se pojavio 1818. godine. Pretrpeo je sitnije izmene zarad izdanja iz 1837. godine, kad je, po savetu prijatelja Edvarda Dibua („Zaključna scena je razočaravajuća – pisao je on Pikoku – i treba je doraditi.“), Pikok izmenio kraj.

U tom izmenjenom izdanju tekst je objavljen u okviru Sabranih dela Tomasa Lava Pikoka, štampanih u Londonu, u ograničenom tiražu od 675 primeraka, takozvanom Halifordovom izdanju, prema kome je urađeno i ovo izdanje na srpskom.