Izaberite stranicu

Klub uvrnutih zanata

750,00 дин.

G. K. Česterton
Klub uvrnutih zanata
Prevod Milan Miletić
Pogovor Jovica Aćin

Kao što su neobične bile izja ve Čestertonove, tako su ekscentrične i njegove priče. Iako ispunjene iz vesnom tajanstvenošću, one su uvek nošene poetskom snagom. U njima se sve preokreće. Česterton je govorio da se čuda moraju uvek odigravati usred dana, jer ih noć čini odveć verovatnim, pa otuda vulgarnim.

Izdanje 2017
Format 11×18cm
Strana 172
ISBN 9788689107920

Kategorija:

Opis

G. K. Česterton
Klub uvrnutih zanata

Ekscentrične priče

Kao što su neobične bile izjave G. K. Čestertona, tako su ekscentrične i njegove priče u romanu Klub uvrnutih zanata. Iako ispunjene izvesnom tajanstvenošću, one su uvek nošene poetskom snagom. U njima se sve preokreće. Česterton je govorio da se čuda moraju uvek odigravati usred dana, jer ih noć čini odveć verovatnim, pa otuda vulgarnim.

Ili: „Istina mora obavezno biti neobičnija od fikcije, jer ova je samo tvorevina čovekovog duha, i stoga prema njegovoj meri.“ Istina prevazilazi sve što možemo da izmislimo. Nadmoćnija mašta upravlja stvarnošću, i njena logika je zato manje dokučiva nego što umišljamo u svojoj sujeti.

Koliko god, u ovoj knjizi, Rupert Grant, kao detektiv, bio logičan, prava slika i prilika Dojlovog detektivskog veleuma Šerloka Holmsa, on naposletku uvek promašuje istinu. Do istine dospeva Rupertov stariji brat, Bazil, bivši sudija koji se sam odrekao svog sudijskog položaja.

U stvari, početkom dvadesetog veka jedina vredna književna proza sa detektivskim usmerenjem poticala je od Artura Konana Dojla. Sva ostala tek je bila bleda kopija Dojlovih ostvarenja. I svi detektivi samo su jadno oponašali Šerloka Holmsa.

Tako je bilo do pojave Čestertona. On je stvari okrenuo naglavce. Njegov detektiv Rupert, po slici Holmsa, nikad ne pogađa. Do istine dospeva brat Bazil, jer njegov duh nije holmsovski, nego s večnim smislom za fantaziju u zbilji. Tako Česterton u svom gotovo parodijskom pripovedanju na efektniji način dočarava prednost osobenog ludila uma nasuprot njegovoj logičnosti.

Po mnogo čemu, to i jeste ludilo, i možemo ga zvati u slučaju ovog dela – engleskim. Koliko god nam je stalo da saznamo rešenje neke zagonetke koje se ređaju u Klubu uvrnutih zanata, još više nam je stalo do smeha na koji nas teraju zagonetne slike.

Ovo književno delo nas opominje da umetnost nikad ne treba da bude samo na jednu stranu, da i naoko skromni poduhvati obogaćuju stvaralačku maštu i podsećaju na to da je svetu dragoceno da on i naš duh budu višestrani. Umetnost valja da bude i klub uvrnutih zanata.