Opis
Džon Don
Juvenilija ili Izvesni paradoksi i problemi
Džon Don, jedan od najoriginalnijih i najosporavanijih pesnika u engleskoj književnosti, najpoznatiji je po svojoj metafizičkoj poeziji na krajnje raznolike teme, od radosti i ljubavi do čovekove pokornosti Bogu. Njegova poezija razbila je ustaljene norme elizabetanskog vremena u kojem se negovao uglađen, odmeren stih i posezalo za klasičnim aluzijama.
Don je, nasuprot tome, pisao silovite, neumoljive ali neujednačene stihove nabijene složenim, duhovitim – protivrečnim i paradoksalnim – metaforama, maštovito dočaravajući ono zemaljsko i ono nebesko.
Tako je doktor Samjuel Džonson, „književni diktator“ iz osamnaestog veka, napisao da su kod Dona „najheterogenije zamisli na silu pregnute u jedan jaram; priroda i umetnost orobljene su za ilustracije, poređenja i aluzije“.
I tako je Don zaboravljen, sve dok ga, u dvadesetom veku, ponovo nisu otkrili T. S. Eliot i V. B. Jejts, a Hemingvej iz Donove čuvene 17. meditacije pozajmio naslov za svoju knjigu Za kim zvono zvoni.
U njihovim očima, Džon Don je pokazivao „distanciranje od osećajnosti“. Danas se Džon Don smatra izvanrednim pesnikom, koji je, u istoj meri istakavši se i u proznom sastavu, nadahnuo mnogobrojne pesnike, razume se, pre svega moderniste iz prve polovine dvadesetog veka.
