Izaberite stranicu

Hadrijan Sedmi

1.300,00 дин.

Baron Korvo
(Frederik Rolf)
Hadrijan Sedmi

Prevod Milan Miletić, pogovor Jovica Aćin

Jednog dana, Džordž Artur Rouz, najamni pisac i niži sveštenik, otkriva da je izabran za papu. Jedva da je iznenađen i uopšte nije obeshrabren. „Prethodni engleski pontif bio je Hadrijan Četvrti“, objavljuje on. „Sadašnji engleski pontif je Hadrijan Sedmi. To Nam je po volji, i tako, po Našem ličnom nahođenju, Mi zapovedamo.“

Izdanje 2019
Format 13.5×20cm
Strana 396
ISBN 9788660200367

Kategorija:

Opis

NOVO! Prvi put na srpskom! Kultni roman engleske književnosti Hadrijan Sedmi i kultni autor Baron Korvo (pravo ime Frederik Rolf) prvi put pred srpskim čitaocima! Kako je Džordž Artur Rouz, večiti gubitnik, postao papa!

Engleska književnost je nesumnjivo bogata romanima. U tom mnoštvu, često među pedeset najboljih nailazimo na malo poznati roman Hadrijan Sedmi. Nailazimo na njega, ali ga ne primećujemo. Kao da je skriven. Gotovo kao tajno englesko oružje. Ali, uspemo li da ga istinski uočimo, a potom i dobijemo u ruke na čitanje, kao što se to meni dogodilo pre dvadesetak godina, čitaćemo ga bez daha i nećemo ga zaboraviti.

Taj roman je prilično uvrnuto delo, jer polazi od bizarne postavke da je izvesni Džordž Artur Rouz, premda nikad nije bio istinski zaređen za sveštenika u rimokatoličkoj crkvi, nego je čak isteran iz semeništa, čudnim spletom okolnosti izabran za papu. Na prvim stranicama romana se potanko opisuje situacija u kojoj se nalazi budući papa, koji će za sebe uzeti ime Hadrijan Sedmi.

Osiromašeni crkveni pripravnik, baveći se svakojakim poslovima, od slikanja hrišćanskih prizora, fotografisanja, novinarčenja, izmišljanja raznih tehnoloških naprava, neprestano veran istini do te mere da nije bilo onoga koga njegova istinoljubiva postojanost ne bi uvredila, i otuda, međutim, uvek napušten, varan, gladan, a ipak istrajan u svojoj veri, i to tako tokom dvadeset godina, taj je lik zapravo, u znatnoj meri, svojevrsni autoportret samog pisca.

Radnja romana koja se potom odigrava predstavlja, po svemu sudeći, idealizaciju piščevog života. To je takoreći ispunjene piščeve želje da mu naneta nepravda bude ispravljena i u neku ruku nadoknađena time što će biti ozabran za papu. U stvari, onoliko koliko je roman bizaran, ni sam njegov autor nije manje, podjednako svojom ličnošću, kao i svojim životom, neubičajena osoba i otuda je među istraživačima postao kultna figura, i na njega se gleda kao na autora ne tek ekscentričnog nego genijalnog dela.

Frederik Vilijam Rolf je rođen 1860. godine u Londonu. Otac mu je bio majstor za pravljenje klavira. U njihovu kuću su zalazili i takvi glasoviti poznoviktorijanski književnici i umetnici kao što su Oskar Vajld, Maks Birbom, H. H. Manro, Ambrouz Berdsli. Posle osnovnog školovanja, desetak godina je bio provincijski učitelj, koji će biti obuzet željom da postane rimokatolički sveštenik. I zaista se u svojoj dvadeset šestoj godini od protestanta preobratio u katoličanstvo.

To se, međutim, ispostavilo kao ne baš uspešan korak, jer je zbog svog oštrog jezika i neugodnog karaktera bio izbačen iz semeništa u kojem se spremao za sveštenika. I to ne jednom izbačen nego dvaput. Engleski biskup se smilostivio posle njegovog prvog izbacivanja i izradio mu stipendiju za sveštenički kolegijum u Rimu. U Rimu, u takozvanom Škotskom kolegijumu, u kojem je boravio tek devet meseci izbačen je na ulicu u doslovnom smislu: iznesen je zajedno sa svojim krevetom.

Sve vreme je zatim smatrao da mu je počinjena nepravda, i tvrdio je da ipak nikad neće odustati od katoličke vere. Izdržavao se na razne načine, o čemu se i govori u romanu. Istinski je počeo da piše u svojoj četrdesetoj godini. Hadrijan Sedmi je zapravo njegov prvi i, istovremeno, najdalekosežniji i najbolji roman, objavljen 1907. Često je za svoje knjige koristio pseudonim Baron Korvo. A i potpisivao se kao Fr. Rolf, tako da je to asociralo na njegovo nepostignuto svešteničko zvanje (Fr. engleski Father, to jest Otac, u sveštenom značenju).

Ekscentrične navike kao da su pratile njegovo ekscentrično pisanje. Ili je to saglasje zapravo imalo obrnuti smer: njegovo pisanje pratilo je njegovu inokosnost. Služio se isključivo srebrnim žičanim naočarima, pa čak i spavao s njima, a kad je odlazio u postelju navlačio bi i glicerinske rukavice, na pisaćem stolu je, dok je pisao, uvek držao magično stakleno jaje, a pušio je bez prekida, paleći cigaretu na cigaretu.

Bio je usamljenik, koji nije uspevao da sačuva prijateljsku vezu ni sa kim i svakog bi naposletku teško uvredio. Kad je jednom otišao u Veneciju, 1908. godine, više nije hteo iz nje. „Samo me mrtvog mogu odavde izneti“, govorio je.

Radio je kao gondolijer, pa i noćivao u svojoj gondoli pod otvorenim nebom. Beskućnik, gladujući, samo ga je, pisao je, strah od kraba i pacova održavao u životu. I umreće, 1913. godine, u gondoli. Sahranjen je na venecijanskom groblju, na ostvrcetu San Mikele. Čovek-demon, rekao je za njega D. H. Lorens.

Recenzije

Još nema komentara.

Budite prvi koji će napisati recenziju “Hadrijan Sedmi”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *