Opis
Robert Luis Stivenson
Fransoa Vijon: učenjak, pesnik i provalnik
Četiri stotine godina posle njegove smrti, kad svaka opasnost nesumnjivo može da se smatra ishlapelom, par kritički usredsređenih naočara okrenuo se njegovim ostacima; i premda je on za sobom, od početka, ostavljao veoma fragmentaran utisak, tek posle ovih četiri stotine godina ušlo se u trag njegovim prestupima, i u stanju smo da ga postavimo na mesto koje mu pripada među dobrima ili među lošima.
Zaprepašćujuća je zamisao, ali i ona koja obrazuje istančanu sliku neprolaznosti ljudskih dela, da privatna istraga iz prikrajka može da dobaci tako daleko u mrtvu i prašnjavu prošlost.
Nismo tako brzo, kako je Vijon umišljao, završili sa sopstvenom radoznalošću. Kod krajnjeg nestajanja, kad ništa osim čovekovog imena nije ostalo upamćeno, kad su njegov prah razvejala četiri vetra, i kad su verovatno i sam grob i samo groblje na kojem je položen, predati zaboravu, oskrnavljeni i nestali ispod naslaga gusto naseljenih gradova – čak i u tom krajnjem položaju, nek antikvar samo naleti na list papira iz nekakvog rukopisa, i ime će biti otrgnuto od zaborava, staro beščašće izaći će na svetlo dana kao guja iz procepa u steni, a senku utvare koja je nekad bila čovek, njegovi potomci revnosno će izložiti javnoj poruzi.
