Opis
Jelena i Mihail Bulgakov
Dnevnik Majstora i Margarite
Dnevnik Mihaila Bulgakova, prvi deo iz njegove ruke (konfiskovala ga policija, prepisala, pa vratila autoru, posle čega ga je ovaj spalio u nervnom rastrojstvu), drugi iz ruke Jelene Sergejevne (usled piščevog straha od ponovnog policijskog konfiskovanja), zajedno s pismima, celovito je izdanje Bulgakovljevog epistolarnog dela.
Kad čitamo realne dnevnike, kao i stvarna pisma, osećamo se ponekad kao da nam izmiče nešto suštinsko. Razumljivo, to su najpre dokumenti, često neshvatljivi bez zbiljskih okolnosti u kojima su nastajali, o kojima svedoče i sa kojima tek skupa artikulišu izvestan smisao.
Između redova
Najpre takoreći između redova, a potom u ovoj rečenici, pa onoj, pomoliće se pred nama život kakav jeste, i proziran i neproziran, sve nam bliži, čitljiviji, bezmalo stočen u roman koji nas hvata, drži i ne pušta dok ne dođemo do kraja.
Prepoznaćemo u malim stvarima i celu strategiju sovjetske vlasti da uništi Mihaila Bulgakova, napore da ga kupi i pretvori u prostog agitacionog pisca, strahove koji su ga obuzimali dotle da nije smeo sam da prođe ulicom. I njegov blistavi, neuništivi smisao za humor: kad su u jedan mah tobože hteli da ga puste u inostranstvo, gde nikad nije bio, ali bez žene, odvratio je da je po inostranstvu navikao da putuje samo sa ženom.
Nije hteo za sobom „da ostavlja taoce“. Malo-malo, pa reč-dve da je neko nestao, ovaj otpušten, onaj osuđen na streljanje, treći izložen javnoj kritici koja nikad nije slutila na dobro, i sve tako. Zatim oskudica, bolesti, preživljavanje iz dana u dan, čudnovato ispresecano prijatnim i veselim obedima, svakojaki mamci da se potčini pisac dramskog komada Dani Turbinih, koji se Staljinu veoma dopadao…