Opis
Robert Luis Stivenson
Dinamiter
U svom ogledu “Lučnoše”, koji u nekoliko šturih pasusa kao da donose svedočanstvo o tajanstvenom umeću svog autora, Stivensom kaže da “nijedan čovek ne živi u spoljašnjoj istini, između ograničenja i zlovolje, nego u prisnim, fantasmagoričnim predelima sopstvene glave, s prozorima u boji i zidovima na sprat.”
Ako je Stivenson bio jedan od najomiljenijih autora svog vremena, onda je to zbog toga što je svojim čitaocima omogućavao slobodan pristup ovim prisnim, fantazmagoričnim predelima.
Jedan od takvih predela je i Dinamiter. Izgleda da je Stivenson nadahnuće za Dinamitera pronašao u hronici nasilja, počev od 1880, kad su se ređali događaji: pokušaj ubistva kraljice Viktorije, 1882. godine; Nobelov pronalazak dinamita (1883), velika eksplozija na stanici Viktorija u Londonu (1884), potom serija bombaških napada na Vestminster Hol, Parlament i Tauer (1885).
Za gotovo sve ove napade bilo je odgovorno Bratstvo irskih republikanaca, poznatije pod nadimkom “Fenijanci”.
Dinamiter, iako veoma zamršena priča, s nekoliko paralelnih radnji, po svemu sudeći, kao središnjom temom usredsređuje se na prikazivanje terorizma kao sredstva u dva osobena politička iskaza autorovog vremena: Irski nacionalni pokret za oslobođenje i anarhizam.
I pored atmosfere stalne napetosti i iščekivanja, Stivenson je za izlaganje priče o teroristima odabrao humor, ironiju, raskrinkavajući mit o teroristima. Stivensonov terorista, Zero, sumanuti bombaš, to jest dinamiter, od koga potiče glavna digresiju u priči, slika je i prilka šeprtlje, jer ni u jednom terorističkom naumu nije uspeo, osim u poslednjem, kad je slučajno aktivirao paklenu mašinu i razneo kiosk sa štampom i usmrtio sebe.
